Delo

М И Л О Р д 61 Видело се да је и Дирковица, као год и син, умела владати собом, јер ничим не показа да јој је синовље тражење непријатно. Само јој очи мало устрепташе и усне једва приметно задрхташе. Али се она осмехну несташно и, наслањајући шаке на колено и гледајући у сина, тобож озбиљно га запита : А што ће теби тај новац? Признај. Ако је за неко добро онда ћу дати; али ако је, не дај Боже, за неки грех, онда не дам. Е, грех! Није грех, али је глупост! Јоза, Еђа и Теос навалили на мене, да дам момачку вечеру, тобож зато што сам постао Милордом. Дакле, вечера ће коштати, а уз то ћемо играти и сигурно ће требати што позајмити ,!ози, јер он често зајми, а не пристоји се да га одбијем. Не пристоји, не пристоји ! — иотврди Дирковица. Он је богат господичић... вратиће сигурно. Уз то је твој пријатељ, а има и лепу сестрицу. А пристоји ли да не дам пријатељима вечеру, кад је траже? Дирковица премшњЂаше. Не пристоји се рече, ирекрећући главу с једне стране на другу — не пристоји. А пристоји ли се, да ја стојим крај играчкога стола, кад ће сви они играти, чак и Ташкјевич? Хм, можда би било добро да се тако учини... али ја знам да се теби не пристоји. Е па видите ! Онда ми дајте тај новац, јер је скоро девет, а ја у девет и по морам бити код Морских, а пре тога ћу свратити фризеру, јер ми некако није лепо удесио косу, па треба та поправи. ,1ош мало је Дирковица, непомична, седела на својој столичици. Чинило се да јој је тешко да устане. Али устаде, узе свећу и, ћутећи, оде у суседну собу. За њом, гладећи прстима зулуфе, пође и Милорд. Дуго се нису враћали. Мало, грбаво створење, које је остало само у соби на својој ниској клугшци, чуло је иза притворених врата, отварање и затварање скриња, кратке шапате, дуге и гласне пољупце, весео смех Милордов, и тих, пун задовољства кикот Дирковичин. Најзад изиђоше обоје, весели, и још су нешто шапутали једно другом. Од Дирковичина шапата до /Будвисини.х. ушију допреше речи :