Delo

VIII. ГЛАВА. СЛОВЕНЦИ — СЛОВЕНСКИ, СЛОВЕНИ — СЛОВЕНСКИ, словинци — словински. Позната је ствар, да су кајкавци у данашњој сјеверној Хрватској у 16. и у 17. а каткад и у 18. вијеку себе звали Словенцима а свој језик словенскијем. Ево неколико примјера: 1574. год. наштампа Ив. Пергошић пријевод Вербецијева дјела ,,Decretum“, за које каже да га је превео „па slovjenski jezik."1 1578. год. штампана је „Kronika" загребачкога каноника Ант. Врамца2, којој је натпис: „Kronika... zpravliena Kratka SzlovenzMm iezikom...“ У тој Кроници каже А. Врамац3 код 1455. године, да је војвода Јанко с фратром Капистраном ишао против турскога цара с Угрима са „Szlouenczi i z Horuati". Код 1520. године4 спомиње се „Вап ZlouenszMu Петар Бериславић. Код 1521. године4 каже, да је турски цар Сулејман заузео велики дио Угарске, „Zlouenzke i Haruatzke zemle“, Код године6 1526. пише, да је у мухачком боју погинуло много Мађара, „zlouenou i Horuatou". Код 1537. године6 каже, да је И. „Коцијан“ (Кацијанер) довео војску против Турака „па SzlouenzM Orzag ali zemliu.“ Код 1538. године6 спомињу се „Bani Horuatzke i Szlouenzke zemle.“ Код 1542. године7 пише да је Фердинад поставио Николу Зрињ1 Т. Маретић, Istor. hrv. prav. (1889) стр. 29. С. Љубић, Ogledalo II, 517. II. Кукуљевић, Kroatische Revue (1882) стр. 46. 2 Вј. Клашћ, Monum. Slav. merid. 31 (1908) стр. XVIII и LIII. Испореди у С. Љубића, Ogledalo, II. стр. 517. Književnik, III (1866) стр. 306. Т. Маретић, Istorija hrv. prav. (1889) стр. 33. 3 Monum. Slavorum merid. I 31 (1908) стр. 48. 4 У истој књизи на стр. 54.