Delo

Књига 64. Свескл 1. Д Е /1 О Ј У Л И 1912 Г О Д И Н Е ХРОМИ ИДЕАЛИ — НАСТАВАК ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА. ОЧЕВО ПИСМО. Радоје Остојић успео је да оснује акционарско друштво за експлоатацију Моравине снаге. Влада је одобрила правила. Акције су се добро уписивале. Држава је помогла друштво кредитом. И већ се с пролећа приступило радовима на подизању електричне централе Рад и Светлост, како ју је крстио професор јестаственице, један од оних скромних културних радника који су скупљачи претплате свакој новој књизи, повереници одбора за дизање разних споменика, деловође варошких читаоница, хоровође певачких дружина. У чаршији се непрестано говорило о електрици. Радоје је био јунак тих дана. ЈБуди су веровали у њега, сматрали га за нешто више од себе. Кад је пролазио улицом, старији су се утркивали да га поздраве, а деца се загледала у њега, као у чудо и са страхопоштовањем шапутала његово име. Недељом и празником свет је ишао, место у цркву, горе у клисуру и дивио се како се секу стене... —• Као сир! — узвикивали би задивљени варошани. — Јуче да сам умро — говорио би какав старији човек — па да су ми рекли да ће неко раскопавати онај крш, не бих му веровао да ми је из очију изишао! — Ту смо се крили од Турака — додавао је други — а сад да доживим ово чудо. Хвалимо те, Господе, велика су дјела твоја. l*