Delo

СОЦИЈАЛНИ ПРЕГЛЕД 125 ристика Фујеове психолошко-идеалистичке социологије и зато је његова социјална философија названа философијом идеја-снага. Али Фује није само социјални философ. Претежно поље његова рада је философија у ужем смислу којом је и започео своју научну зграду; а један знатан број радова долази у област моралне, политичке и правне философије. Он је писао много1 и, нарочито последњих година, дао врло интересантних ствари. На овоме месту ми се задржавамо само на једном од његових последњих дела: социјализам и реформистичка социологија. У овоме делу он је хтео показати да социологија мора изићи изван граница два противуборна система : индивидуализма и колективизма. Она има научно да истражује истину, да је проматра са сваке стране и прати у свима променама социјалне еволуције. За разлику од теориске, ова реформистичка или практичка социологија мора узастопце пратити друштвени живот и реформе које се у њему извршују, учити прошлост, гледајући у будућност и постављати на прво место социјалне проблеме садашњости. Али на том путу она не сме бити ни индивидуалистичка ни социјалистичка; она нипошто не сме бити у служби ниједног људског покрета. И зато, Енрику Ферију који је казао: „социологија ће бити социјалистичка или је неће бити“, Фује одговара да социологија не треба да буде индивидуалистичка ни социјалистичка. То је несумњиво, али то није одговор на оно, што Фери и социјалисте хоће да кажу. Поменуте речи значе само то, да нема социологије као науке ако се не прими социјалистичко ондосно материјалистичко схватање историје. Три разлога говоре да ово мишљење није сасвим нетачно. Прво, што социологија без материјализма тешко постаје наука о друштвеним законима, остајући једним делом чисто дискриптивна и форма1 Главнија дела Фујеа: La philosophie de Platon 1869; La liberte et le determinisme 1873; L’idee moderne du droit 1878; Descartes 1893; Science sociale contemporaine 1880; Critique des systemes de morale 1893; La propriete sociaie et la democratie 1895 (II изд); Esquisse psychologique des peuples europeens 1903; La Psychologie des idees-forces; Morale des idees-ferces 1908; La democratie politique et sociale en France 1910. — Од чланака објављених у разним социјалним и философским часописима да споменемо само новије: Sociologie et Morale (у Revue intern. de sociol. 1907); Les revenus sans travail selon le collectivisme (Revue pol. et parl. 1908); La justice dans la production (Revue Bleue 1908); La declaraiton socialiste des droits (Revue des deux Mondes (1908); Necessite des principes socilogiques pour Ia democratie (Revue Bleue 1910); Sociologie theorique et sociologie pratique ou reformiste 1911 и др.