Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД СТАЊЕ У ТУРСКОЈ : УТИЦАЈ МЕЂУНАРОДНЕ ПОЛИТИКЕ НА УНУТРАШЊЕ СТВАРИ У ТУРСКОЈ. ИЗБОРИ И ОПОЗИЦИЈА. АРБАНАШКА И ВОЈНИЧКА ПОБУНА. ОСТАВКА ШЕФКЕТ ПАШЕ. ОЗБИЉНОСТ СИТУАЦИЈЕ. У последње време рат Италије и Турске задаје много мање бриге европској дипломацији него унутрашње прилике у Турској. Познато је, да је рату и анексији Триполиса прегходио споразум између Италије и њених савезница, Немачке и Аустро-Угарске. Зна се такође, да је споразумом о Средоземном Мору између Италије и Француске ова прва добила одрешене руке у триполиском питању, као и то, да Русија и Енглеска немају ништа противу тога да се Италија утврди на афричком копну. Ни питања о затварању Дарданела и заузимању архипелашких острва нису нарушила хармонију сила у одржавању мира. Ова солидарност сила да се онемогуће други међународни заплети и компликације изгледа да је потпуно успела. Балкански политичари су постали раја европске дипломације. Балканске државе данас немају своје заједничке политике у међународним питањима. Повијати се према ветру великих сила, то је полазна тачка свију балканских политичара. Да ли је добро или рђаво што су балканске државице у својој улози непунољетних политичких чинилаца поступиле по саветима европских кабинета, показаће скора будућност, али што је чудновато, то је њихово улагивање Турској. И тако, у колико дипломатија има утицаја на тог догађаја, све је учињено што треба, да се локализира талијанско-турски рат и одржи мир на осталим тачкама. Да престане и овај колонијални „сукоб“ између Италије и Турске и да се закључи мир, чека се само на „правни повод,“ — на какву малу победу талијанске војске. Њу с нестрпљењем очекује европска дипломатија, али кад ће се јавити не зна се и та неизвесност помрачава оптимизам европских политичара.