Delo

СОЦИЈАЛНИ ПРЕГЛЕД 129 делове уговора. Ту воље нису реципрочно одређене једна другом; оне то и не могу бити пошто нису обе слободне. Само неколико иримера. Зар се може озбиљно говорити о уговору између моћног капиталисте-послодавца (који у напред учвршћује надницу из ма којих других узрока, само не зато што је тако радник прима) и радника (који ту надницу прима и ради не зато што је такву надницу он хтео, но зато што хоће да живи)? Или о уговору о преносу између једног друштва за пренос (железничко, трамвајско, паробродско и др.) које у напред утврђује тарифу, и појединца који, приморан да се вози, плаћа ову тарифу и самим се тим ставља под све уредбе (напр. железничке). У опште, размена услуга којом се остварује друштвена солидарност поделом рада, манифестује се све мање у уговорима, пошто се појединци све више разликују по својим положајима и пошто се све више умножавају њихови односи који захтевају што брже регулисање. (Замислите само, за илустрацију овог другог става, да сваки путник расправља на благајни о условима уговора о преносу, кад купује железничку карту!). Размена услуга у модерном друштву тежи све више томе да се реализује једностраним вољама, које хоће исту ствар, али које нису узајамно одређене једна другом. (Вид. Salcilles, La declaration de volonte; Duguit, L’ Etat; Vanderveld, L’inegalite des contractants). Ha крају своје реформистичке социологије излаже Фује развитак нових форма удруживања и загледа у будућност синдикалних и кооперативних форма, као и у будућност државе и општине. Што се ове последње тиче, нарочито пада у очи социолошко запажање, да она све више постаје само административна јединица. Општина је (као и задруга, где постоји) немоћна да одржава тесна и јака груписања, и чланови њезини све више губе појам и све мање осећају потребу специјалне солидарности која би их сједињавала. Али у исто време кад општине пропадају, јављају се друге форме људског груписања, груписања интереса, професионална, која узимају све већег маха и постају један нов и снажан фактор друштвеног развитка. Реформистичка социологија има да прати развитак ових социјалних појава као и крајњу трансформацију надница и удружених функционера. LI будућност, коју та социологија предвиђа, донеће собом да сви људи буду кооператори, саучесници у деоби и сасопственици. Живко ЈОВАНОВИЋ. Дело, књ. 64. 9