Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД — НАСТАВАК Ф. Ниче, Тако је говорио Заратустра. Још која реч о српском преводу. Г. Ћурчин вели даље на једном месту : „Не дотичући се ранијих, повољнијих приказа мога превода, хтео бих овде, само за доказ с каквом се махнитом жестином и необузданошћу води код нас борба, да истакнем један факт: да је у једном истом нашем књижевном листу, у којем је пре три месеца угледао света опширан приказ мога превода, на уводном месту и под натписом: „Један датум у нашој преводној књижевности“, пре две три недеље нашао места други приказ, у којем се тврди да сам учинио злочин, и да ми нема више места на Универзитету. Зар нису подивљале књижевне нарави, кад се тако брзо и лако може премостити јаз између „датума" и „злочина". Тај лист, чијих су уредника књижевне нарави толико подивљали, јесте „Бр. Коло“. Г. Ћурчин не треба много да се љути, јер се у том књижевном листу често мењају уредници, и ја ћу му указати на један много лепши пример. „Срп. Књ. Гласник", који ужива глас најбољег српског књижевног листа, и у чијој редакцији седе већ годинама једни исти људи, донео је децембра прошле године један опширан приказ о моме речнику, и ту је истакнуто пет-шест особина, које мој речник уздижу изнад свих досадањих немачко-српских речника. Априла месеца у том истом листу тврди један други критичар, да је мој речник „најлошији". Зашто г. Ћурчин не осуди и овај поступак „Срп. Књ. Гласника"? Сад да видимо, колико су оправдане неке г. Ћурчинове замерке.