Delo

8 Д Е Л 0 — Баш је красан момак! — рече готово гласно. Тада се сети шетње по обали Моравиној с Радојем и целог његовог говора. Погађала је да му се допада. То јој би мило; али убрзо одби ташту жељу за каћиперством и рече у себи: — Он се вара. ТБему треба друга жена... жена која ће се посветити цела његовом делу, која ће му омилиги кућу, која ће веровати у што он верује. А ја?.. Девојка одмахну руком. Први пут се појави у њој сумња у њен јавни рад, у њене идеје, у живот који је изабрала. Али време није било погодно за размишљање. Часови су пролазили, требало се журити за воз, и она приону око свога куфера. Имала је право што се журила. Мајка је била опасније болесна него што је отац писао. Назеб прешао у запаљење плућа. За време кризе, млада студенткиња показа се као најизвежбанија нудиља. Три дана и три ноћи није напуштала болесничке собе. Идућег дана, кад лекар прегледа болесницу, рече девојци: — Захвалите Богу и идите, те се одморите. Опасност је прошла. Госпођа ће сад много да спава. Довољно је ако се служавка нађе поред ње с времена на време. Лазаревићка се опорављала полагано. Њено тело беше изнурено суровим радом око одржавања куће, многим рађањима ситним болестима које се пате, а не осећају. — Главно је да јој је срце здраво — говорио је лекар. Ако се тако одржи, госпођа ће живети још толико колико је живела ГЛАВА ДВАДЕСЕТА. БЛАГОСЛОВ. Вишњина мајка опорављала се из дана у дан. Већ је по мало напуштала собу, шетала по дворишту, седела у башти. Ствари су очет пошле мирним током у бакалиновој кући. Тако је Вишња сад могла мислити на себе. Гриже савести било је нестало. Она је гледала на онај догађај с Чедомиром у њеној соби мирно као на неки давни несрећни случај. Једнако се решавала да му гшше. У брзини, с којом је оставила Београд, никоме није јавила о свом одласку. Тада јој је то изгледало природно: њену мисао заузималз је само њена мајка. Болест је прошла: