Delo

194 Д Е Л 0 бедну школу уздигао до уређеног завода. Поред свих школских послова Хегел је ипак нашао времена да у Нирнбергу напише своје најважније, најапстрактније и најтеже дело, велику Логику у три свеске. У Нирнбергу се је Хегел и оженио, и то ћерком једног барона, двајестогодишњом Маријом Тухер (док је Хегелу била 41 година), и сматрао је, да је његова улога у свету завршена звањем, које има, и женом коју је добио, и не сањајући о будућој светској слави својој. Прва етапа на путу славе био је за Хегела Хајделберг, где је 1816 год., посредовањем његовог доцнијег ученика професора теологије Карла Дауба, постао професор филозофије. У Хајделбергу Хегел је стекао прве своје ученике: Иксила, једног Руса, коме је Хегел претказао велику будућност Русије, Хинрикса и Каровеа, на послетку у Хајделбершку периоду пада и прво познанство Хеглово са француским филозофом Виктором Кузеном. У Хајделбергу Хегел је довршио и издао треће своје велико дело, „Екциклопедију Филозофских Наука". Ово дело, као и ранија, привукла су пажњу пруских владајућих кругова на Хегела, и чувени пруски министар просвете Алтенштајн лично се био ангажовао да доведе Хегела за професора филозофије у Берлик. Хегел је своје раније мишљење о Пруској (милитарна држава без науке и уметности) променуо, нова ера пруске регенерације, ера просвећеног конзерватизма, нашла је у њему свога поштоваоца и браниоца. Год. 1818 у октобру Хегел је отпочео своја славна предавања у Берлину. У своме уводном предавању Хегел је рекао, да је немачком народу додељено да свету ватру филозофије сачува и преда потомству, да у пруској држави поред световног треба да се самостално развије и слободно царство мисли. У почетку предавања Хеглова у Берлину нису привукла никаку пажњу, али мало по мало о њима се почело говорити, сам је Хегел проширавао обим својих предавања (придошла су предавања о филозофији религије и филозофији историје), и у току од 3—4 година Хегелова филозофија постала је опште познатом и стекла доста присталица (Мархајненс, Ханс, Хенинг, Михелет и др.). Хегел је стекао утицаја у самом министарству просвете, и ускоро филозофске катедре на пруским универзитетима доспеле су у руке његових ученика. Почетком год. 1827 основан је уз суделовање Хеглово критички журнал „Jahrbiicher fiir wissenschaftliche Kritik“, преко кога је Хегелова школа за читавих двадесет година вршила