Delo

HAĆTABA И BOJHA ОРГАНИЗАЦИЈА У ШВАЈЦАРСКОЈ 219 Нарочиту пажњу Савез полаже иа стрељачко образовање младежи. Он издаје за то наредбе и даје оружје, фишеклије, ћорце и бојеве метке. Стрел-.ачку наставу за младиће од 16. до 20. годиие организују официри и подофицири. Инспекцију над курсовима врши војна власт. Као доказ о свршеном стрељачком курсу служи стрељачка књижица; она се мора донети при рекрутовању. За сваког „младог стрелца“ (18. до 20, године), који је сиремљен према програму изданом од војне управе, савезна влада плаћа друштву по 5 динара, Сем тога има још тако звана „кадетска настава“. Од младића из средњих школа стварају се „кадетски кориуси", чије чланове (кадете) спремају из војне службе официри. Савезна влада даје за набавку кадетских пушака 50% тј. 36’50 дин. од пушке, под погодбом, да се пушке без одобрења не смеју отуђити и сваке године морају се доносити на претлед „дивизиском контролору оружја“. За прописно извршење гађања Савез плаћа 5 дин. за сваког кадета. Униформе морају набавити сами младићи. У 1908. години било је 55 таквих кадетских корпуса са 7189 кадета. Савезна влада потпомаже даље она друштва, која раде на стрељачкој спреми војске, и осем већ поменутих гимнастичких друштава сва она друштва, која помажу војничком образовању, као коњичка друштва, понтонирска друштва, друштва за голубе поштоноше, друштва за војну музику, друштва за неговање болесника итд., било да она вежбају младића у овим правцима или одржавају у непрестаном вежбању и даље обучавају оне, који су у војсци већ обучени. У 1908. години Савез је потпомогао 3856 стрељачких друштава (227741 члан) са 506590 дин. Од 1875. године мора сваки војни обвезник да положи рекрутски испит, ма у коју школу да је ишао. Оцене су 1—5 (1 најбоља, 5 најгора оцена). Добар или рђав усиех на овом испиту уголико је од важносги за војног обвезника, што сви они, који добију оцену 4 или 5, не могу се узети ни у техничке групе пи у коњицу или у артилерију, а сем тога не могу никада бити унапређени за подофицире, односно официре. Испит сваки полаже на свом матерњем језику из ова четири предмета: читања, писменог састава, рачунања и науке о отаџбини. Испити се држе с обзиром на врло разне школске прилике и захтеве практичнога живота. Савез, односно војна управа одређује једнога „главног педагошког експерта“, који се стара око тога, да оцењивање буде свуда подједнако. Он сваке године држи конференције са