Delo

220 Д £ Л 6 ексаминаторима, које одређују поједини кантони; присуствује испитима у што је могућно више места; прегледа писмене радове и подноси извештај војној управи. Испитни одбор у сваком кантону има три члана: 1. ексаминатора, који због непартајичности не сме бити из истога кантона; 2. помоћника, који станује у кантону и познаје месне прилике, и 3. секретара за вођење записника. Из читања се тражи тачно читање са наглашивањем по смислу и правилно усмено препричавање онога што је прочитано. За састав се обично даје кратко писмо. Из рачуна, писмено и усмено, тражи се знање четири рачунске радње са целим бројевима, обичним и десетним разломцима, метарски систем и обични грађански рачуни; задаци су увек практични, а никада теориски (са голим бројевима). Под називом „наука о отаџбини" испитује се из домаћег земљогшса, историје и познавања устава. Тражи се разумевање швајцарске карте (тзв. неме карте), главни догађаји из швајцарске историје, знање савезног и кантонског устава. Сваки мора показати, да познаје права и дужности Савеза, кантона, власти и појединих грађана ; даље саобраћајна средства, народне школе, грађански законик, менично право, социјално законодавство, слободу вере, савести и штамие, право петиција и право удруживања. На рекрутском испиту не смеју се тражити само појединости, имена, бројеви и др., већ нарочито и пре свега расуђивање. Уредба најстроже прописује, да испитачи морају питања удешавати према кругу погледа испитаничких с обзиром на њихов положај и занимање, тек због тога увек да индивидуализују а никада да не испитују шаблонски. Испити су јавни и ресултати се саопштавају по кантонима и окрузима, а овим се подстиче утакмица, којој је последица уогппте добар успех ових испита. Школска је обавеза у појединим кантонима, па чак и у самом обиму њихову, врло разно уређена према разном земљишту, становању и другим приликама, и почиње од напуњене 6. односно 7. године. Швајцарски дечак обвезан је да иде у бесплатну редовну школу до своје 12. односно 16. године. Али ни онда не прекида везе са школом, јер тада настаје допунска или п оновна школа, нарочито у оним кантонима, где редовна школа траје само шест година. И ове школе или курсови обавезни су; али њихова организација различна је у појединим кантонима према приликама и погодбама за живот, и показује већу разноврсност него редовна школа. Имаде полудневних школа, школа са дневном наставом, летњих и зимњих школа, или се наредбама пропи-