Delo

ГТОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 259 Кнежеве старе војводе хтели су да се преко ове групе боре противу Мијушковића и његових другова, а ови опет да се њоме бране противу те моћне странке без*принципа и програма. Кад је нацрт адресе одборске мањине постао нацрт скоро целе Скупштине, само је њих двојица видело чему ово води. Узалуд су М. Раичевић и Марко Цемовић, који се случајно тамо био затекао, доказивали, да је привидно поверење целе Скупштине неколицини младих људи само варка. Узалуд се саветовало Ивановићу да се одрекне мандата за састав нове владе. Од ове групице, од ових неколико следбеника пок. Шаулића, тражили су кнез и Скупштина нову владу. Састављен је кабинет Марка Радуловића у који су ушлп Мих. Ивановић, Мил. Раичевић, Митар Ђуровић и Гатало. Радуловић је имао реноме поштена човека, али и човека који се не разуме у политици. Сви млади и неуки, они су из једне погрешке — састава владе — ушли у другу: прихватили су програм рада у Скупштини оне владе, коју су били оборили. Адреса њихова са незнатним изменама постала је адреса владеи целе Скупштине, а програм рада у Скупштини програм оборене владе! Сви скоро посланици ушли су у „скупштински клуб“ и све три струје стопиле су се у „Народну Странку!“ Постојала је само „опозиција" и кнез! „Опозиција“ је тражила да изврши преглед „злоупотреба у старом режиму“. Бајо Гардашевић хоће да прегледа рачуне кнезу Николи! Ова братска слога „Народне Странке" огледала се у кабинету у лицу „три министра": Ивановић је представљао бивше Шаулићевце, Гаврило Церовић, потписник реакционарног нацрта адресе, групу „кућића и оџаковића,“ А. Радовић „Мијушковићевце“. Кад је и овај кабинет дошао у сукоб с кнезом, у клубу је била искрсла племенска утакмица: свако племе хтело је свога министра! Клуб се раздвојио на две равне половине и'кнез је поверио састав владе једној. Образован је кабинет Томановића. Постали су „клубаши“ и „прваши", опозиција и владиновци. Влада Л. Томановића била је влада за лично разрачунавање. Изгледаће чудновато многима који не познају људе и прилике, али је истина, да Л. Томановић — није знао шта ради. Њему се чинило да су све личне, племенске и политичке заваде наперене противу кнеза. „Одбрана“ кнеза ушла је у политику владину као главно начело. Наступила је једна врста политичке море у којој је сваки свакога могао ставити ван закона 17*