Delo

260 Д Е Л О лажном доставом да је „клубаш“ или „народњак,“ што значи „завереник" или „анархиста." Мудри Л. Томановић, који више заслужује сажаљење но осуду, гонио је и децу „клубашку." У два маха извршени су избори народних посланика са изборном паролом: ко је за књаза треба да гласа за владине кандидате!! Ко је био против владиног кандидата, макар из каквих побуда, он је искусио гоњења неписмених нахијских капетања. Црна Гора се претворила у ратни логор за чување свога господара од Црногораца! Сва ова махнитост опет је падала на главу оно мало школованих људи из групе пок. Мил. Шаулића. Она је била мало ојачала што јој је био пришао љубимац кнежев — Андрија Радовић. Изгледало је да је Радовић довољна гаранција да групу осигура од свакога подозрења од стране кнежеве. Али, на жалост, изгледа да је и кнез дошао био до погрешног убеђења, да њему и династији прети опасност од ове групице најлојалнијих и најпоштенијих Црногораца. Ван је свакога спора, да се од тада његова политика базирала на овом потпуно неоснованом убеђењу. Разуме се, да су посреди народа и кнеза биле интриге. Оно што је тим интригама доцније дало карактер вероватности, нема нити је имало икакве везе са невиним жртвама у Јусовачи. Ако додамо Митра Ђуровића, који је номилован, и Михаила Ивановића, који је утекао из тамнице, ту поштену црногорску демократију саставл>ају јусовачки сужњи. Поименице то су : Митар Ћуровић, Милосав Раичевић, Митар Вукчевић, Андрија Радовић, Гатало, доктор Марушић, Гаврило Церовић и Михаило Иваповић. Ови су пак жртва оних двеју струја, а делом и црногорске емиграције. Провокаторски рад Настића међу београдском омладином, као и глупу колашинску аферу, „прваши“ су везали за оно што је било најздравије у Црпој Гори, да би доказали остареломе кнезу да њему и династији претп опасност од ових песумњиво најлојалнијих и најпоштенпјих л>уди међу црногорским политичарима. Положај јусовачких сужњева, од дана кад су невино осуђени па све до данас постаје све тежи. Сва насиља која врше органи државне власти у земљи правцају се опасношћу од „Народне Странке," чије су вође бајаги у подгоричком затвору, Све глупости које чине поједини људи из „опозиције," у Црној Гори и ван ње, приписују се „вођама“ уображене Народне Странке које они бајаги инспиришу из мрачних ћелија Јусоваче. И вла-