Delo

18 Д Е Л О — Нешто ме интересује — одговори младић мирно, и чим остаде на само са Белом, он разви новине, прогунђавши: — Пардон, један часак... само нешто да видим. Није се преварио. У једним новинама нађе забележен јучерањи случај. Белешка је гласила: Досадила му се самарица. — јуче око пет часова, Мића Живковић, надничар на новој грађевини Београдске Банке, ударио се неколико пута перорезом у намери да се убије. Ово је учинио на улици пред самом грађевином, а био је мртав пијан. На саслушању изјавио је да је покушао да изврши самоубиство због тога, што му је досадио живот. Повреде су лаке природе". Воз је одмицао. Кроз прозоре од вагона виделе се разнолике зграде станичине, низови вагона, зеленило баре Венеције, а даље, горе, белио се Врачар, под небом сивим као миш. Београд се удаљавао све више. Вере ти, Бела — рече Секулић — прочитај ову вест... Па као за себе, додаде: — Како је човеку лако убити се. Бела згужва новине. Остави те глупости !... Говоримо о нечем веселијем. Ти си волео одавно да идеш у Париз? Младић је погледа расејано. Јест... јест — одговори затим — Волео сам, много сам волео... (Наставиће се) М. М. Ускоковић.