Delo

Д Е Л (3 262 Продужавамо оданде где смо стали. Оставка генерала Махмуд Шефкет паше убрзала је била процес турске кризе. Свом својом тежином заплет кризе окретао се око султанског престола. Никад није испољена тако рељефно важност владаочеве власти у уставним монархијама као овога пута у Турској. Таласи антидржавних струја запљускивали су са свију страна престо доброга Мехмед Решада. Свака струја била је препуњена муња и громова, укрштала се с другим струјама и грозила опстанку и престола и државе. Векови турског царства лупали су у зидове јилдијскога двора да се пробуди султанска власт и да народ и странке осете да на врху државне организације живи државна свест и снажна рука, која не испушта државнп брод из својих руку у данима народних искушења. Тридесет година робовања у тамници свога брата учинили су симпатичног Мехмед Решада неспособним за појимање свога положаја, свога задатка и своје одговорности. У току целе кризе он је личио на празан чамац, отргнут од обале и однесен таласима у морску пучину. Центар борбе антантиста и униониста био је: ко he се дочепати овог празног чамца и искористити права круне у своју корист. У Јилдизу, летњој резиденцији султана, младотурски агенти били су исто онакви господари какви су у вили „Алатини" у Солуну. Тихи и добри старац Решад није смео примати политичаре из опозиције. Чак је пре шест месеци одрекао аудијенцију Ћамил паши, али је ипак овај умни византинац нашао капиџик кроз који је ушао код султана са Ферид пашом. Дошаптавање оведвојице, како јадикују сад Младотурци, оправдали су захтеви виших официра, којима је нуђен портфељ министра војнога. Кад су ове захтеве потпомогли зборови официра и петиције, које су непосредно са њих слате султану, онда је први капитулирао стари такмац Ћамил паше — исто тако умни старац Кучук Саид. Без знања својих министара и младотурског главног одбора Саид је поднео оставку султану и султан је видео да је Младотурцима одзвонило. Кад је председник Скупштине Халил беј отрчао у двор да нареди султану кога да назначи за новог великог везира, партија је већ била '"изгубљена: султан је говорио језиком Ћамил паше. Сад је било наступило двоструко трвење које карактерише одсуство врховне власти. Сад су се обе странке, ако можемо назвати странкама завереничке официрске котерије, обзирале не на