Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 263 уставно-правни поредак и на крунина права и крунине дужности у оваквим приликама, већ на број присталица у војсци. Младотурци су се варали у рачуну: они су били слабији него што су мислили. Верујући још једнако да је уз њих већи део војске, они су у почетку кризе подигли и сувише високо свој бивши диктаторски глас. Међутим Ћамил паша, уверен у своју и својих присталица моћ — ишао је мирно и тврдо својим одређеним правцем. 11 јула, на дан васпостављања Устава, младотурски мииистри чули су из султанова манифеста да ће „неутралну" владу саставити безбојни Тефик паша, амбасадор у Лондону. Док су Младотурци у Тефик паши назирали гаранцију за „номирљиву политику“, Ћамиловцн — антантисте гледали суу њему потребни прелаз за своју чисту политику. Копрцање Младогурака да се утврде у овом међувремену — док Тефик стигне из Лондона и образује владу — одлучило је „старе велике везире" да не чекају и да образују „велики кабинет". Ћамил паша није узео великовезирство из два разлога : прво, због тога што му је на време потребна била популарност старца Гази Муктар паше у војсци; и друго, због тога што је морао ускоро пасти један велики везир да бп се створио правни претекст за распуштање Скупштине. И ово су Младотурци погрешно појмили као слабост Ћамил паше. Међутим састав кабинета „великих везира“ сам за себе говорио је све за оне, који су пратили догађаје са стране. Централна је личност у кабинету Ћамил паша. Истина, он је члан кабинета само по своме новоме положају председника Државнога Савета, али му то не смета не само да буде инспиратор владе, већ да и председава на министарским седницама. „Либерал" из режима Абдул Хамида, он није никаква гаранција за уставне слободе. Англофил у староме режиму, он је гаранција за политичку превласт Енглеске на обалама Босфора и за закључивање мира с Италијом. После њега је најважнија личност министра војнога, енергичнога генерала Назима. Из услова које је ностављао влади Саид паше, јасно се видело да он разуме свој задатак министра војног као борбу противу младотурског терористичног анархизма у војсци. Личност Хилми паше, финога опортунисте, највише је варала надањима Младотурке, али се он одмах показао најратоборнији према својим дојучерашњим пријатељима Младотурцима. Одлучни у питању о војсци и Младотурцима, мудри цариградски старци показали су старачку слабост за време образовања владе у питањима о 'Гриполису и Арнаутлуку. Унапред ре-