Delo

264 Д Е Л О шени да уступе Триполис, нијецан од њих није имао храбрости да под тим околностима прими послове Министарства Иностраних Дела. Да не би на кога од њих навукли мржњу исламског света за „издајство“ или „продају“ Арапа у Африци, стари државници узели су за министра иностраних дела Нурадунгијана, Јерменина са високим образовањем и одличним познавањем међународног положаја Турске. Он има дакле да потпише уговор о миру с Италијом и на њега, ђаурина, има да падне клетва исламског света. Исто тако је незавидан и положај министра унутрашњих послова: он има да задовољи незаконите захтеве Арбанаса и да гази по законима у борби противу Младотурака. И старци су, после тешког и дугог колебања, узели за министра обичнога чиновника који има да слуша и врши оно што му се заповеди. Из кабинетске кризе, коју је пратила општа врло оштра унутрашња криза, прешло се најпре у парламентарну а затим у уставну кризу. Конвенције енглеске уставносги тешко се привијају чак у културној Европи, а на нашем блаженом Истоку оне се понајчешће јављају у изопаченом облику. Колико је далеко енглески парламентаризам од француског, толико је удаљен наш српски од овога последњег, а толико he бити растојање од на шег до турског. Нова влада Гази Муктар паше од 250' посланика имала је у Скупштини свега 7 посланика и с тим је хтела да влада, односно показивала се да мисли да са Скупштином продужи државне послове. Младотурска већина, знајући да је „Велика Влада“ склопљена противу ње, правиласеда то не зна и почела је да помаже „неутралну владу“. Влади се није допало ово младотурско „пријатељство" и она је тражила парламентарну свађу пошто по то, а Младотурци су је избегавали пошто по то. У питању о процедури измена у 7 чл. Устава ова парламентарна игра а la turque достигла је свој врхунац неозбиљности, готово детињарије. Да би се могли успешније борити са опозицијом, Младотурци су били израдили пројекат измена у Уставу у том смислу, да султан може својом влашћу распустити Скупштину. Пројекат је био прошао кроз Скупштину и налазио се пред Сенатом. Влада, да би добила негативни вотум, изменила је члан 7 и тражила од Скупштине да хитно донесе свој суд о њеном пројекту. И измене и хитност потребне су јој биле да што пре натера Скупштину да је „парламентарно обори“ и на тај начин омогући легално распуштање Скупштине. Јер по турском Уставу султан добија право распуштања Скупштине кад она два пута