Delo

266 Д Е Л 0 Другим речима тумачење гласи: Влада и Сенат претпбстављају: прво, да је нова Скупштина, изабрана ове године у априлу, имала да заврши рад Скупштине прве скупштинске периоде од 1908 године; друго, да је периода завршена, и треће, да се Скупштина не распушта већ затвара пошто јој је истекао четворогодишњи рок. И овако су тумачење изгласали 28 сенатора против њих 5 (два Хришћанина и три Турчина)! Један сенатор, генерал Махмуд паша, уздржао се од гласања. Председник Скупштине, на основу скупштинске одлуке, одговорио је Султану: „Скупштина налази, да је одлука коју је донео Сенат па захтев владе односно рока њенога трајања основана на незаконитом тумачењу и да тај акт нарушава и уставни режим и сам Устав. Због тога Скупштина изјављује неповерење кабинету. Скупштина одлаже своје седнице sine die и чекаће да је председник сазове кад буде образована легална влада“. Кад се влада појавила у сали да прочита указ о затварању, тамо је било 10 посланика. Подпредседник Скупштине Алаџијан наредио је момку, пред великим везиром, да не испуњава ни своје служитељске дужности кад оне долазе од „незаконитог великог везира.“ Председник Халил беј дао је полицијском комесару кључеве од скупштинске зграде са речима : „Председник вам поверава кључеве од скупштинске зграде.“ Ниједан посланик није примио новац који им је влада нудила као „бившим посланицима“ на име путних трошкова. Сви они чекају „закониту“ владу да продуже законодавни рад. Услед ових догађаја наступило је интересантно правно стање: влада не признаје да је извршила државни удар и позива се на лажно тумачење, а Скупштина не признаје ни тумачење, ни владу, ни султански указ. Право је, разуме се, на страни Младотурака, али сила на страни „мудрих стараца“ и Европа је са „истим задовољством примила“ ово гажење Устава као и његово васпостављање 1908 године. С политичкога гледишта овај државни удар био је неизбежан. Овсга пута морало се попустити „ужасној деци“. Les enfants terribles, Арбанаси, не знају ни за какве уставне регуле. Они су постали господари ситуације чим је прешла на њихову страну једна дивизија у Ђаковици. Кад је влада Гази Муктар паше наредила војсци у Ст. Србији да прекине борбу са њима, присталице Либералног Споразума у војсци збацили су са лица