Delo

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 26 7 заверенички вео и у загрљају са Арбанасима почели су да славе заједничку победу над Младотурцима. Сам покрет арбанашки добио је другу боју, управо једну боју више у дуги, која је пратила овогодишњи покрет. Колико су Арбанаси налазили помоћи и подржавања код страних држава, великих и малих, толико су исто помагани и од турског Либералног Споразума. Кад су ствари већ толико компликоване биле, била је извршена иромена улога: Приштина је заповедала Цариграду, Асан беј и Тајар беј Ћамил паши и генералу Назиму! У овим данима анархије најмањи потрес споља могао је нарушити мир. Само наша мала Црпа Гора показивала је воље да изазове рат док није видела да ће остати сама. Кад су ово видели цариградски мудраци, т. ј. да ће Црна Гора у случају рата остати сама, сами су пожелели били да изазову рат с овом малом краљевином од 200.000 душа. У рату с Црном Гором имале су да ишчезну све унутрашње заваде и интриге и да се оживи исламска солидарност и исламски фанатизам. Али АустроУгарска, за сада потпуно немоћна за самосталну акцију на Балканском Полуострву, похитала је да онемогући рат Турске и Црне Горе и да метне тачку над јотом у арбанашком питању. На сукобе на турско-црногорској граници она је почела да звецка оружјем на босанској граници. За овим је следовала интервенција сила на Цетињу, нарочито Русије, да се одржи мир и Црна Гора је вратила своју војску из беласичких планина. Али баш у те дане, кад је свима изгледало да нова турска влада постиже успехе и у унутрашњој и у спољашној политици, десио се покол5 у Кочанима. Четничка организација у Бугарској мислила је да искористи ово тешко стање у Турској и да покрене опет македонско питање, паралелно с арбанашким. Пошто је влада Гешова мирољубива и пошто се више не може рачунати на устанак у Македонији, организација је прибегла терористичким мерама. Али ни у овоме није имала никаквога успеха. Провокаторски атентат у Кочанима изазвао је сечу. Око 50 људи било је убијено и око 150 рањено. После штипске сече ова је била довољна да се заталаса јавно мнење у Бугарској и да званична Бугарска попридигне тон у разговорима с турском дипломацијом. Ово је у исто време дало полета четницима на турској територији да учестају са бацањем бомба и намештањем паклених машина, али још једнако без доволшог успеха.