Delo

270 Д F л о гледом на ово питање, као и услед тога што се она у последње време истакла као једини заступник радничке класе, у необавештеним ширим слојевима још је јаче потенцирано раније убеђење, да је радничко питање код нас производ чисто теориског маштања те школе, и да оно са нашим практичним животом нема никакве стварне везе. Када се поред тога имају у виду и политичке прилике у којима се наша земља све до скора налазила, које су пажњу оних наших политичара, који располажу условима за разумевање овог питања, одвлачиле на сасвим другу страну, онда није никакво чудо, што радничко гштање све до најновајег доба није било у стању да пробуди веће интересовање, изузимајући један врло узан круг интелектуалаца, као присталица предње школе и једног незнатног броја заинтересованих лица, која су постала свесна свога положаја. Тек последњих година наступио је знаган обрт у погледима на ово питање. На првом месту тај се обрт има констатовати у владајућим круговима, о чему најбоље сведочи закон о радњама; а затим и у ширим слојевима нашег друштва, које у последње време почиње телом добровољно а делом и силом околности полако али све више да увиђа практични значај радничког питања, и да му као таквом, са више или мање разумевања, указује све већу пажњу. Овај обрт има се пре свега приписати измењеним односно сређенијим политичким приликама у земљи за време последњих десетак годину, које су знатно допринеле, да владајући фактори поред чисто политичких питања, поклоне своју пажњу и питањима друге, а нарочито привредно-друштвене природе. Поред овога томе је у неколико допринео и развој самог радничког питања као таквог, које је управо последњих десет година добило миого изразитији и замашнији облик него пре тога. Ово последње има се приписати поглавито двама факторима: 1) измењеним привредно-друштвеним односима, који су створили ногодбе за развијање оних услова, од којих зависи постанак и развиће модерног радничког питања и 2) радничком покрету, који се јавља као реакција на постојеће друштвене односе. Овај последњи истина није се појавио као резултат нробуђене свести потиштених и намучених маса, већ под окриљем марксистичког социализма, инаугурисан и вођен од стране неколицине интелектуалаца. Али то ни уколико не умањује његов практични значај. Главно је, да је покушај, који је тиме учињен, да се друштвени