Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 271 редови, чији је пнтерес новим стањем ствари угрожен, групишу и удруже ради заштите заједничких интереса, успео, и да он из године у годину показује све већи напредак. Овај последн.и фактор, услед борбе коју су организоване масе почеле водити иротив послодавачких редова свих врста, несумњиво је у врло знатној мери допринео да обрати иажњу најширих слојева нашег друштва, па и владајућих кругова, на актуелност и важност радничког питања. Владајући факторп морали су поклонити пажњу тежњама и борби тих раденика, с обзиром на последице које такве борбе могу имати на ошпте привредно развиће у земљи као и на развој социалних односа у нашем друштву. Оба напред поменута фактора допринела су дакле, да је радничко питање у току последњих десет година добило сасвим одређен облик, чиме је оно дефинитивно изгубило свој ранији теориски карактер и постало једно практично питање које задире дубоко у односе нашег друштва. Који је од ова последња два фактора у ствари више допринео да се ово питање истакне испред многих других врло важних привредних проблема, и да постане једно од најакутнијих у нашој привредној политици, тешко је рећи. Несумњиво је да оба стоје у међусобној каузалној вези, и да један без другог не би били у стању да посгигну какав стални успех. Али исто тако је несумњиво, да ни ова два фактора не би још за дуже времена имали онај успех, који су до сада показали, да није било оног трећег, т. ј. увиђавности владајућих кругова, која је у врло јакој мери допринела, да се овом питању са надлежне стране поклони много пре одговарлјућа пажња него што су то закони социалнс и полигичке нужности налагали. Отудз видимо да су се владајући кругови код нас из сопствене иницијативе нашли побуђени, да помоћу закона о радњама приступе отклањању многих незгода, које је друштвени поредак наметнуо радницима. Тако је, благодарећи искључиво тој дарежљивости државних фактора, радничком покрету уштеђен један огроман део труда, а радничко питање постављено на једну основу, на којој широке радничке масе имају у будуће бити поштеђене од многих опасности н потреса, којима би иначе, под упливом фдктора који су изазвали његов постанак. као што ћемо то доцније видети, биле неизоставио изложене. Тиме се просвећени демократизам ставио у службу модерних социално-политичких идеја, чиме је с једне стране демантована дотадања заблуда која се била укоренила у нашем друштву, да су социално-политичке идеје нека