Delo

278 Д Е Л О литике пажљиво и методички прати и проучава. Дело чији је наслов горе исписан, најбоље ово утврђује. Доиста нема иоле маркантнијег догађаја савремене политичке историје, у коме Велика Британија није суделовала, играла извесну активну или пасивну, позитивну или негативну улогу, па, често, дала и предсудну реч. Јер је Енглеска прва, најмоћнија сила поморска, трговачка и колониална; она је можда највећи резервоар акције, енергије, несаломљивог продуктивног делања, коју горе цитиране речи Чемберленове дивно илуструју. Енглези владају и владаће као Цезари светом, јер као Цезар сматрају да: „Ништа није урађено, докле год има што год да се ради“. Самоуверење у њихову снагу са легендарном гордошћу, изгледа да је главни елеменат њихове величине. Богохуљење и злочин је у Енглеској и дискутовати патриотизам: енглески језик не садржи изразе „земља" и „отаџбина“ — обе се означавају са tlie country. Доминантан положај Британије није проблематичан, кад се узму у обзир димензије њених територија, чије се предстраже, утврђења, опсерваторије и најогромнија флота налазе скоро на свима важнијим тачкама и пролазима целога света. Само још за Гледстоново доба у 1884. г., — а да и не говоримо о доцнијим најновијим територијалним задобитцима (Египт и т. д.) — британске колоније заузимале су већ V< поповршине целога глоба и његове целе популације. Има ли боље поуке малим народима, који се тек појављују у правој мерп своје снаге, него овај пример малих британских острва, чији је народ својим дубоким врлинама доспео до шзе величине. Да би одржала висину своје моћи, Енглеска мора бити на мору најјсча, ако хоће да надживи, јер, „море опсађује Енглеску“ рекао је Urhart у парламенту. Немачком разметању да је „Deutschlands Zukunft auf dem Wasser“ потмуло одјекује c оне стране канала „Britania rules the waves...“ Да би ce острвско становништво снабдело својим намирницама, енглеска национална политика је изнад свега економна. Пит и Чемберлен су своје говоре отпочињали са „British trade is british policy“ и ca „Империја то je трговииа“. Зато изнад свега она мора одржати Индију, која је „срећа Енглеској, услов и знамење њене поморске економне доминације" (Рене Пинон). Свако заузеће ма кога места на путевима за Индију је пресецање једне њене крвне артерије. Отуда њена моћ, богатство, те онда и превластни утицај на ток ствари светске полптике. Она је одавпо изашла из њеног splendid isolation-a —