Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 279 сјајне издвојености. Она је морала бити увучена у вртлог догађаја у природној тежњи за што већим утицајем. Још је Моптескије ово предвиђао у нарочитом смислу велећи: „Ова нација моћи ће имаги великог утицаја у стварима континента јер како она не употребљава своју моћ на освајање (у Европи), њено ће се пријатељство више потраживати, и више ће се бојати њене мржње, него што би се опредељавало према несталности њених влада или њених унутрашњих узрујаности". Оволико у општим потезима о доминантном положају Енглеске у светској политици а сад неколико речи и о самом делу. У овој најновијој крупнијој књизи богате Алканове Библиотеке Савремене Историје, један од познатих француских правника и публициста г. Ернест Лемонон1, цао нам најсавременију спољну политику Енглеске. Да би боље кондензовао догађаје и факта, писац је обухватио само најновије време почевши од 1882 год., датума постанка Тројног Савеза, који означава почетак једне нове оријентације на калејдоскопу положаја европских сила. Ова кратка периода је ипак једна епоха за себе и више него иједна друга илуструје и потврђује истинитост Бизмаркових речи да је „међународна политика један флуид који се консолидује према атмосфери, и када се промене услови атмосфере враћа се претходном агрегатном стању“. После једног проницљивог и синтетичног погледа на садржај ове студије указивањем на оно што се из ње да извести, где г. Дешанел баца нарочиту светлост на трајни ривалитет англо-немачки, улази се у суштину догађаја епохе, коју дело проучава. Задатак необично тежак и замашан, посао који на први поглед изгледа несавладљив, кад се узме у обзир да описати потпуно одношаје Велике Британије према Европи за 1 Ernest Lemonon је правиик по струци и културп, из реда оне брнљантне плејаде францускнх публицпста који са успе.чом и пнгензпвношћу третирају деликатна и замршена питања међународне политике међу којима с.у Anđre Tardieu, Ravmonđ Rccouly, Albert Bonnard, Rene Henri, A. Cheradame, V. Berard, Rene Pinon, и т. д. Он je писац читавог туцета признатих дела нз социјално-политичке области. Најауторитативније му је најопсежнији опис н анализа Друге Хашке Конферениије (La Secondc Conference’de 1 a Paiх, pref. Bourgcois, 800 p. 20 fr.). A његове чланке o повременим питањима из међународне политикс или дипломатске историје врло чссто срећемо по првим Француским часописима као што је Le Correspondant, La Revue poiitiquc ct parlcmentaire, Les Questions diplomatiques et coloniales.