Delo

281 књижевно-нлучнм ПРЕГЛЕД хегемонију, изгледа да у садашњем стању Европе није довољно Тројном Споразуму да појачава везе којим је формиран и да се оружа; треба још, а то је циљ коме треба да греде њени дневни напори, да фаворизира свом својом снагом образовање једне балканске конфедерације, ако не непријатељске аустро-немачкој лиги, а оно бар независне од ње. Дужност Тројног Споразума је да помаже балканске силе у најјачој мери. да брзо развију своје војне и економске силе (писац се ограђује одТурске и Румуније). Специјално је неопходно дати Србији срества да се наоружа и да се подигне, јер једна јака Србија била би један добар удар ножа у бедро Аустрије. (Specialement, il est indispensable de donner a la Serbie les moyens de s’armer et de se relever, car une Serbie forte serait un poignard dans le flanc de Г Autriche). Ову политику Тројни Споразум треба да води без оклевања и слабости ако хоће да спречи да Немачка, савезник Аустрије, забоде своју заставу на отоманској империји и целом Балканском Полуострву“ (стр. 437). У XX веку, веку демократије, општег права гласа и народних држава сиољна политика све више и јаче има да одговора вољи народа, т.ј. да зависи од многих питања и потреба унутрашње политике државе. Стога да би још боље разумели најновију оријентацију енглеске спољне политике, писац је веома добро учинио додавши нам и опис унутрашње уставне кризе од 1909 до 1911 г. Дефинитивни долазак на владу радикализма и слом лордова определио је и с поља политику мира, правде и права. Ми Срби специјално требали бисмо што више узајамности неговати са овом силом, јер је енглески либерализам много допринео стварању Грчке, Италије, Швајцарске и т. д. Ко је прочитао интересантну књигу г. М. Ф. Христића „Србија и Енглеска пре пола века“ (Београд, Кон 1910), видео је колико генерозности, саосећаја и љубави према нама је имао енглески либералазим оног доба, када је једном малом нашом спољном акцијом за испражњење наших градова од Турака било заталасно енглеско јавно мишљење, штампа парламенат и његови најчувенији говорници. Заблуда је дакле приписивати Албијону само негативне и интересне особине. Ово долази, по нашем мишљењу из разлога што Албијон, као и англосаксонска раса у опште, има најздравије погледе на ствари у опште и на практични политички смисао на по се. Лемоионова књига се сама собом