Delo

280 Д Е Л 6 последњих 30 година, значи описати међународну политику целе Европе овог доба. Изневши нам у кратко оно што је претходило овој епоси (гл. I) одмах се упознајемо са постанком, развитком и оријентацијама Тројнога Савеза; пратимо пријатељство Енглеске са Тројним Савезом (гл. IV); констатујемо систематско ометање Француза и Руса, који у својим колонијалним експедицијама свуда наилазе пре на Енглезе него на урођенике (гл. III и IV); опажамо непријатељство према постајућем Двојном Савезу. Узроцп ових одношаја суисцрпно изложениу наредним одељцима. Све до IX главе пратимо од зачетка па до данас ривалитет и трвење са Немачком, које избија 1901 г. када је утврђена немогућност зближења. Даље присуствујемо постанку и развитку англо-француског споразума (1902—1911), као и англо-руском зближењу (до XI гл.). •У XII гл. су описане везе Енглеске према Италији и Аустро-Угарској с нарочитим погледом на Источно Питање. У XIII, закључном одељку писац изводи једну паралелу о одношају сила Тројнога Савеза и Тројног Споразума, задржавајући се нарочито на дужностима овога последњег с обзиром на Енглеску. У овом закључку који носи наслов „Енглеска и мир“ писац инсистира да Тројни Споразум што озбиљније схвати своју дужност, јачајући се да одржи мир и равнотежу, радећи на тај начин за прогрес човечанства и себе самога. Мир пак човечанства, од кога зависи његов прогрес, је у овој епоси баш, којом се бави наше дело, стално угрожен империјализмом и давнашњом тежњом Пангерманизма за диктаторском хегемонијом. Пангерманизам стално грози миру анексијама, претњама, цепањима уговора, разговором са револверому руци (одашиљање убојница у Агадир), систематским замућивањем бистре воде. У борби против овог монструма Енглеска је један од детерминантних фактора. Јер ма да је Сер Е. Греј често прокламовао, да је жеља британске владе само одржати мир и водити политику помирљивости (у смислу чега она је у последњем времену дала толико доказа), ипак сетимо се да је 29. марта критичне 1909 г. званично узвикнуо: „Сваки покушај од стране једне велике континенталне силе за доминирањем и диктовањем политике континенту, распламтеће с наше стране рат“. На завршној страни закључка писац вели ово, што се нарочито нас Балканаца у опште тиче, а Срба иа по се: „Да се Немачка примора на политику базирану на принципу европске равнотеже, за обуздавање њеног апетита на