Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 283 вању немачког језика. Књижевна дела показују врло често нескладност и несразмеру, осуство целине и хармоније. Осуство лепоте огледа се и у великој опширности, која је такође честа појава. Немци су и неоригинални; они нодражавају страној а нарочито француској књижевности. Поред ова два више мање објективна извора писац се задржао и на извесним субјективним констатацијама. 'Гу су прва узета у обзир мишљења и изреке самог народа, било немачког било француског, руског, енглеског и т. д. о карактеристичним цртама Немаца. Слика ова није баш повољна. Не само странци> већ и сами Немци у својим изрекама и пословицама показују немачки народ као народ глуп, суров и гломазан, али и стрпљив и истрајан... Наклоност ка прекомерном пићу и свађаличке навике, то су даље одлике Немаца по тим изрекама. Најинтересантнији део књиге је одељак у коме се излажу мишљења неких знаменитих лица о Немцима. На прво место се истиче књига г-ђе Стаел (D е Г Allemagne, Londres 1813) у којој се врло пријатељски и симпатично, али непристрасно говори о Немцима. Затим долази врло повољно, по мишљењу г. Тривунца пристрасно излагање Каралјлове (State of German Literature у књизи Critical and miscellaneous Essays, 1). За њим ce ређају добронамерни германофоби Хајне и Шопенхауер, па онда два новија писца : болесни Ниче, и германиста Хен (Hehn, Gedanken iiber Goehte, 1902; Ueber Goehtes Hermann und Dorothea, 1898). To je у главном садржина књиге, из које нисмо намерно изнели поједине значајне одломке о Немцима, да не бисмо ускратили коме задовољство. да целу књигу прочита, јер је вредно ту књигу прочитати. Али мислимо да је потребно да учинимо једну ограду нарочито с обзиром на српске кругове, који имају и погрешно и сувише пристрасно мишљење о Немцима. Будући стално под утисцима политичких односа, а подложни осећајима Срби не показују ни мало добре воље да упознају велики немачки народ. Да је немачки народ један велики народ, који треба највише нама да импонује зато што је до те величине дошао радом, радом и опет радом, није потребно позивати се на силну војску и марину немачку. То није мерило величине и културности народа, као што ни чисто етничке особине народа саме за себе посматране, не могу бити правилан критеријум за оцену културног значаја једног народа. Немачка наука и нрссвета, пемачка упутарња државна и комунална политика пока-