Delo

Књига 64. Свескл 3. Д Е ЛО СЕПТЕМБАР 1912 ГОДИНЕ ХРОМИ ИДЕАЛИ — НАСТАВАК ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА У БЕОГРАДУ. На Скупштини нашла је Вишња неколико својих другарица из учитељске школе. Међу њима је била и Каја. — Лазаревићева! — викнула је весело Каја и обесила јој се око врата, па је пољубила с обе стране и од срца. — Колико има од како се нисмо видели ? ... Какоси?... Шта је с тобом?... За ким си у жалости ? ... Нешто си омршавила, али си тим лепша... Сећаш ли се још учитељске школе !... И она је опет загрли присно, свесрдно. Између живота у учитељској школи и садашњег момента, Вишњи се десило толико догађаја, да су јој успомене, које је другарица спомињала, изгледале тако далеке, бледе, ситне, као да се нису њој десиле, већ их чула из прича, из прочитаних књига. Дође јој да рече: —- Шта је то тако важно било у учитељској школи?... Глупе девојке, деца која не знају ништа, правиле су пошалице на рачун једна друге, трбушати катихета чинио им се врло духовит,... заљубљивале се у своје наставнице. Каја није примећивала забуну своје другарице. Узела ју је за обе руке, и понављала: — Па како си ми још? Па шта ми радиш?... Јеси ли се свикла на наш живот? Она је била и сад мала, жива женска; још је имала онај интелигентан сјај у очима, која ју је издавао за практичну, ваДело, књ. 64. 21