Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 331! наука, вештина, политика. Он није знао за обзире, компромисе, сходности, релативности, уравнотежавања. Био је екстреман, фанатик, непомирљив, напрасит. Што се њему допадало, морало се допадати целом свету, па следствено и његовој жени. У противном, глупости које треба осудити. Ко зна колико би то трајало, да се стари Матовић не разболе и умре. Брачни пар дође у Београд да присуствује погребу. После се не вратише више. Бела није хтела да чује за Париз. — Ја у Француску? — викнула је кад јој је муж поменуо пут. — Жива нећу, а мртву ме можеш однети и на Ђавоље Острво. Секулић се решио да сам оде. У том, одузеше му стипендију. Били су пронашли да се вратио без одобрења владе или тако нешто. Тек доцније је сазнао, да је то госпа-Матовићка уредила на своју руку, јер није одобравала да се муж удаљава од своје супруге. Морао се примити службе. Добио је место у Једној београдској гимназији. — По твојој глави не би добио Прокупље! — пришила му је Матовићка. — Али нисам ја мачји кашаљ. Нећу дете да ми се мучи по паланкама ако сам се ја због оног мог покојног лудова, бог да му душу прости, мучила и патила. Директор је био постарији човек; носио је стално црно одело, бријао се сваког јутра, имао спокојне очи и замрљан потпис. Дочекао га је с одмереном љубазношћу и одредио му да предаје латински језик и историју Срба. — Зашто латински, господине директоре? — Нема ко други, господине Секулићу. — Моја је струка... — Ово је државна служба — прекину га директор суво има, на првом месту, да се пређе прописани програм. — Моје студије... — Немам ништа против њих. Врло је похвално, кад не губите интерес за науком. Али државна служба на прво место; ја вам то саветујем као млађем колеги... ви разумете. — Не разумем — хтеде рећи; поклони се и изађе. Гимназиска средина је мало годила младом наставнику. Многи професори беху подетињили силом свакодневног рада са децом. Други су се губили у ситнице, уживали кад би коме детету успели да напакосте. Било је у колегијуму много нечег женског, калуђерског, лицемерног и грубо себичног. Секулић се осећао понижен