Delo

330 Д Е Л О За тренутак, учинило му се да се остварио његов велики сан. Живот многољудног града свидео му се. Култура му се нудила на сваком кораку: библиотеке, музеји, споменици, па онда велике димензије, ширина, слобода. Могао је живети неколико векова, а да му се живот не досади. Међутим Бела се није могла да свикне. Тешко јој је било без мајке. Није знала чиме да се позабави кад остане сама. Француски језик није марила, француску кујну још мање. Иасуљ са пастрмом био је сад њен сан, а киселе паприке њен идеал. Те проклете паприке! Шта нису радили њен муж и газдарица од пансиона да дођу до њих: тражили их по пијацу, киселили сами, куповали их по оријенталским ресторанима, али никако да буду онакве какве их је госпа-Матовићка спремала за зиму, жуте, накиселе, с нешто бела лука. Због њих су се први пут завадили. Доста с тим паприкама! — викнуо је млади муж, вративши се из библиотеке с главом пуном Галилеа, Кеплера, ГБутона, Линеа, Лавоазјеа, Лапласа, Ламарка, Герхарта, Ампера, СадиКарноа и осталих твораца чисте математике на основу које је хтео решити свој проблем. — Изникнуће ми на врх главе... Једи што ти се донесе. — Ја не могу ове француске сплачине, ако ти можеш одговорила му је горопадно млада. У осталом, она је врло мало личила на оне традиционалне,. стидљиве младе са обореним очима из добронамерне српске литературе. Њених осамнаест година, колико је имала пред свадбу,. провела је беспослена, размажена и срећна. Она није била спремљена за живот, за борбу, за одрицања. Знала је живети само за своје задовољство и мислити једино на оно што јој је пријатно. Свађе су после биле све чешће. Почеше и да не говоре једно с другим. Ћуте по неколико дана. Једном, нису читав месец проговорили. Бела је ипак почињала прва. — Чедомире? — рекла би. — Шта је? — Ништа. Она га је волела, те би други на његовом месту можда сезнао користити овом њеном слабом страном и уразумити размажено дете. Али, Чедомир који је видео свет само кроз књиге, није имао мрве практичног смисла. Он је био сув доктринар. Заборављао је да поред науке постоји оно што се зове примењена