Delo

ЗЕЛЕНА ПАЛИЦА 27 једну врсту од јаснопољског дома, сахрањен је прах Лава Николајевића). Своје успомене на тајанствену зелену палицу Лав Николајевић завршава речима : „Идеал „мравије браће“, која гаје љубав један према другом, не само испод две столице, покривене марамама, него под целим небесним сводом, према свим људима на свету, остао је за мене исти. И као што сам онда веровао да постоји та зелена палица на којој је написано оно, што мора уништити све зло људско и дати им велико благо, тако верујем и сад. да постоји та истина и да ће је људи пронаћи и да ће им она дати оно, што обећава.“ Назвавши овај чланак „Зелена палица“, Лав Николајевић, очевидно, налазио се под утисцима успомена описансг случаја из свога детињства. Тај чланак Лав Николајевић није рачунао као коначно обрађен, и зато није био штампан за његова живота. У садање време он добија нарочити значај, као обраћање Лава Николајевића из гроба људима — браћи. Кад би се човек после дугог сна, за време кога је заборавио све, што је било раније, пробудио у новом, непознатом му обиталишту, у коме живе иста таква створења као што је он, људи и животиње, који се журе, брину, непрестано нешто раде, прво што би тај човек учинио било би, — да се постара да разуме, ко га је и зашто сместио у то ново, необично место, шта он треба да ради у том месту, како да употреби своју снагу, ону потребу за делатношћу коју осећа у себи. Одговор на та питања то је оно, што се зове религија. Без тих одговора разумном човеку немогућно је живети у свету. Ко ме је сместио у ово туђе место? Не знам и не могу знати, али поуздано знам, да он постоји и да ме је он поставио овде. Знам то поуздано, зато што се ја нисам могао по својој вољи јавити на овом свету, зато] што ја никако нисам желео то, а нисам могао ни желети, зато што ме до појаве на овом свету није ни било, или бар ја се ничега не сећам, шта је са мном било ма кад раније. Кад бих се запитао, кад сам почео ј а, прави ја, добио бих још мање задовољавајући одговор. Говорили су ми, да сам се ја појавио пре неколико година из утробе моје матере. Али то што је изишло из утробе моје матере, само је моје тело, ово тело, које врло много времена није знало и не зна о свом постојању и које ће