Delo

УСПОМЕНЕ НА БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА1 Берлин, 6 јуна 1862. Прођоше два бурна дана, два дана пуна страха, грозничаве нестрпљивости, чежње и надања. Још прекјуче не могох ни замислити да се такво што може догодити. Виђах истина из новина да се у Београду често дешавају сукоби између Срба и Турака и да је раздраженост са обе стране велика, али никако не могох помислити да ова непријатељства могу узети тако озбиљан карактер, да се могу претворити у праву крваву борбу. Али то што ја не могох ни замислити, што ми се чињаше немогућно, то се оствари за ова последња два дана и испуни ме страхом, грозничавом нестрпљивошћу, чежњом и надањем. Бејах јуче, као обично, отишао на ручак код Кастелија. Ту ми Аврам2 рече да у новинама има нешто из Београда. Потражих новине и у њима доиста нађох депешу из Београда ове садржине: „У недељу у вече убише Турци једно српско дете. Отуда се изроди борба, која трајаше целу ноћ и беше крвава. Више капија је разорено. Турски војници се повукоше у град. Жене турске штедили су Срби. Турци у варош стављени су под заштиту српских власти. Само посредовању страних консула и енергији српских власти има се благодарити што је мир повраћен". Ето како је гласила та прва депеша и већ из ње могасмо ми видети да ово није више један од омањих сукоба између два 1 У време бомбардовања Београда пре 50 година затекло се у Берлину једно коло младих Срба, ћака и официра, који су дошли у Немаччу да на тамошњим школама или у пруској војсци доврше своје научно или практично обра3"вање. Шта су ти млади људи мислили и осеИали, када су чули да је Ашир-паша бомбардовао Београд видеће се из следећих записака једнога од њих, које ће можда имати интереса за нашу садашњу омладину. Зато их пуштамо у свет. 2 Пок. Аврам Јовановић, дуванџија, који је у то време радио у Берлину у једној дуванџиници.