Delo

366 Д Е Л 0 разноплемена београдска становништва, него да је то нешто важнији, нешто од знатнијих последица. По ручку дођоше к мени неки од мојих другова, те се разговарасмо о овом догађају, тумачећи то с једне то с друге стране. У једанпут Аврам, који беше отишао у своју радњу, дотрча с новинама у руци и, са пола усклицавајућим пола стрепећим гласом, рече нам да читамо новине. У њима беху две телеграфске депеше. Прва, из Београда, од 4 јуна гласила је овако: „У ноћашњем боју погинуше 2 Турчина и 13 Срба. Очекују се да дођу сељаци из околних села у Београд. Сава-капија и Варош-капија разорене су, само се Стамбол-капија држи. Турци у граду побунили су се против паше, што се противи даљем нападању на Србе“. Друга депеша беше из Беча од јучерашњег дана. Она гласи: „По телеграфским депешама из Земуна од данас Турци из града бомбардују варош Београд1*. Више нисмо требали да чујемо. На мах овладаше нама: фурије освете, жеља за бојем, туга што се не десисмо сада у Београду, страшива сумња о судбини оних, што су нам мили и драги. За један сахат бесмо већ сви код мене скупљени, те разговарасмо о овим догађајима, договарасмо се шта да радимо, сневасмо о делима, која ћемо починити у рату, који нам се чињаше неизбежан, противу крвног нашег непријатеља. Најпосле закључисмо да телеграфишемо у Београд и да запитамо шта се тамо ради. Неколико њих одоше у телеграф и телеграфисаше Миловуку1. Кад до десет сати не добисмо одговора, одоше моји другови и ја остах сам премишљајући тешке мисли, јер тамо у Београду ми је све што имам овог света: мати, сестре, родбина, отацбина, кућа. пријатељи! И ти беху можда у опасности, а ја, који сам позван да их браним и заклањам, ја сам од њих далеко, — далеко... Ужасно мучно беше моје расположење. Да сам могао прелетео бих кроз овај ваздушни простор, што се и над нама вије, отишао бих к њима да с њима опасност делим, да онде, кад се браћа моја крваве, не седим беспослен, скрштених руку, далеко од њих. Освануо је јутрошњи дан. Никаквог одговора још нема. Ја написах писмо моме зету Милоју2, писмо онакво, какво га у овом 1 Пок. Милан Миловук, нрофесор, који је тада издавао нлустроване српскс новине. 2 Пок. Милоје Лешјанин, тада начелник у Минпстарству спољних послова