Delo

УСПОМЕНЕ НА ВОМВАРДОВАЊА БЕОГРАДА 369 га решити и да ли he моћи мирним путем постићи оно, што је жеља свију нас, или ће најпосле ипак преговори престати и отпочети акција на бојном пољу? Аустрија се изјаснила да се она мора у овој ствари држати „der zarten Mittellinie“ и да се ни на који начин неће мешати у наше ствари и онда, ако се из њих излегу важнији заплети. На сваки начин сво је важна изјава за нас, јер нам је овај комшија често кварио рачуне. О томе како је држање заузело наше правитељство, какви су његови захтеви и да ли ће Порта на њих пристати, — не знамо још ништа, јер до данас не добисмо никаквих подробнијих вести. Једна депеша само, коју донеше јучерањи листови, нимало ме није задовољила. У њој стоји да су сељаци из околине Београда у последње дане по вароши пљачкали и да је услед тога преки војени суд проглашен. О, да гадне црте, која нас пред светом ружи! Пљачкати, и то још своју сопствену варош, — то је гадно, нечувено. Али сам уверен да ће Књаз Михаило знати довољно строго казнити оне, који су за то криви. Прекјуче сам телеграфисао Милоју да не могу дуже да останем овде и да хоћу да се вратим. До мрака не добих још никаквог одговора, али ноћу између петка и суботе добих телеграм овакве садржине: „Све је мирно. Ми смо сви здрави. Буди без бриге“. Тај телеграм није истина одговарао мојој жељи, али ме је колико толико успокојио, те сад могу мирније очекивати писма. О целој овој ствари добих до сада само једно писмо од моје сестре Бисеније, у коме ми јавља само о оном првом боју између Срба и Турака. Она ми пише како су страховали и како сву ноћ нису спавали, како су неки од наших познатих код њих ноћили или сутра дан к њима дошли. А шта су радили онда кад је бомбардовања с града отпочело? Куд ли су отишли ? Где ли су се склонили? Да ли су се сутра дан вратили кући ? Све то још не знам. Све новине пуне су о овим догађајима. Сви готово држе да је бомбардовање Београда сигнал за општи устанак у Турској и да је буна сада неизбежна нити се може отклонити. Камо среће да је тако. Ми не бисмо требали да се задовољимо тиме што би се Турци у Београду потчинили нашој власти, ни с тим ако би баш и из Србије отишли и градове нама предали. Србија има далеко већи и светији задатак — она мора руководити Дело, књ. 64. 24