Delo

372 Д Е Л 0 Берлин, 29 јуна 862. Петров-дан! Како различан од лањског, када сам свршио лицеј, највиши просветни завод у отаџбини. Са каквом жељом и с каквим нестрпљењем очекивах лане овај дан. И сад се тога сећам. Како ми свечано прође тај дан. После десетогодишњег школовања видео сам се код достигнутог циља и радовао сам се томе. А у исто време беше ми жао што се растајах од једног живота, који имађаше за мене толико чари, што се раздвајах од мојих школских другова. Мио и тужан беше ми лањски Петров-дан. Данас, после годину дана ево ме опет ђаком далеко од отаџбине, од родбине, од пријатеља! Једва осећам да је ово онај дан, коме сам се лане толико радовао, који сам прослављао не само ја, него и сва моја родбина, а на првом месту моја добра мати, која ме је однеговала и на добар пут изводила. Нека ти је зато искрена хвала, моја мила мајко! Кроз четири недеље отићу ћу одавде. О, како жељно изгледам тај час, када ћу опет видети моју отачбину и загрлити моје миле. Наше српске ствари још су у неизвесности. Милоје ми не пише ништа како је у Паризу примљен ни колико ће дуго тамо остати. Међутим најновије вести гласе да је један турски војени параброд под Београд дошао и да је наше правитељство противу тога протестовало. Б е р л и н, 8 јула 1862. Гласови из Србије још су неизвесни. Раздраженост расте. Опште је мишљење да се не може без рата проћи. У Цариграду ће се скупити конференција посланика да решава о нашим стварима, — али тешко ће што добро бити од тога посла. Скоро ћу и сам бити у Србији и сам учествовати у јуначкој драми, која се тамо одиграва. Б е р л и н, 14 јула 1862. До мала дана оставићу Берлин и похитаћу у нашу драгу отачбину да се са браћом и друговима мојим борим како треба за слободу српску. Знам да ми предстоји борба, кад се кући вратим. Мајка моја неће хтети да пусти од себе сина — јединца. Али ако дође до рата, ако сви моји другови у рат пођу, — зар ја могу остати код куће? Па и у моме срцу кипи крв српска,.