Delo

УСПОМЕНЕ НА БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА 371 ћама, а од старих ислужених војника сабрано је 4000 људи, који са 2000 регуларних војника, образују у Београду војену силу... Ислужени војници подељени су на батаљоне и сваким командује по један капетан. Има свега шест батаљона таквих војника. Они подижу шанчеве око вароши и то раде ноћу под надзором својих официра. Шанчеви су наши на Калемегдану, на пушкомет од града. Осим тога подигнуте су у вароши и барикаде у свакој улици. Између њих одликују се ђачка „Лицејска“ барикада, којом командује Коста Магазиновић1, и барикада код „Круне“, на којој је уредник „Лебеда" Раковски са својим Бугарима. Расположење наших људи је весело, они су сви радосни и желе рат с Турцима. Та који га Србин неће желети! Како новине јављају прва конференција међу турским комесаром, консулима и г. Гарашанином, попечитељем иностраних дела, била је још у прошлу среду. Књаз Михаило захтева да се сви градови у Србији поруше. У писмима, које добих, не знају да ми кажу шта се на том састанку већало. Толико је јасно, да се ствар неће расправити у Београду, јер Портин комесар нема за то довољних пуномоћстава, него ће биги изнесена пред суд Европских Сила, и то у Цариграду, где ће се до који дан састати конференција тамошњих представника великих сила, да реше српско питање. Дипломација је дакле узела у своје руке целу ову ствар. Видећемо, хоће ли јој испасти за руком да је мирним начином сврши. Не дај Боже, да тако буде. Кажу да руски и француски консул потпомажу и подржавају српске захтеве, који су унрављени на то да св>: Турци из Србије отиду. Енглески и аустриски консул прогиве се томе. Ако Књаз Михаило и српско правитељство остану постојани у својим захтевима да се сви Турци из Србије иселе и не задовоље са ничим мањим, то може лако доћи до рата; попусте ли може доћи до унутрашњих размирица, јер је народ јако разрдражен. Правитељство шаље у Париз у дипломатској мисији мога зета Милоја Лешјанина. Он је у недељу пошао из Београда и сад је у Бечу. С њиме путује и моја сестра Босиљка. Они хтедоше доћи и у Берлин, али како ми пишу не могу то учинити, јер морају да хи гају у Париз. Не знам шта ће тамо учинити. Међутим ја седим још у Берлину, и ко зна колико ћу још овде седети. 1 Потоњи министар, државни саветник и посланик у Букурешту и Царнграду. 24-