Delo

374 Д Е Л О годину дана оставио тако живу и веселу, сад ми се учини као изумрла. Улице празне, куће затворене, неке од њих оштећене-. У вароши влада мртвило, по улицама виде се оружани људи. После неколико дана отпутовах са мајком и сетром Бисенијом у Рибарску бању. У Алексинцу се састадох са мојим зетом Јоцом1, који на недељу дана пре нас беше отишао из Београда, са задатком да обиђе границу од ушћа Тимока до Рашке и да означи места, на којима се имају подићи утврђења спрам Турске. У Алексинцу беше и ђенералштабни капетан ЈЂубомир Ивановић'2. Са њима двојицом идох на Суповац на границу српско-турску, и посетих пешачки логор, који Љубомир беше још пре тога постројио и утврдио. Он се састоји из пет утврђења — линете — које у кружној линији образују стан за 2000 људи. Осим тога око самог Алексинца подижу се 13 утврђења, од којих су два почета да се граде. Са њима заједно вратих се у Крушевац, па онда опет с њима одох преко Карановца и Студенице на Рашку и са Рашке преко Копаоника на Јанкову Клисуру. Свуда су њих двојица разгледали и одређивали положаје, на којима се имају да подигну утврђења за случај рата с Турцима, а ја сам се дивио лепотама наше миле отаџбине и упознавао се са животом српских сељака. Са овога пута вратио сам се у Београд освежен и душом и телом, да у њему сачекам решење српске кризе и да се према њему одлучим шта ми ваља даље чинити. Берлин, на св. Аранђела 1862. Како се чудновато игра судбина са човеком. Кад сам крајем јула оставио Берлин и отишао у Србију, тврдо сам веровао да је куцнуо час ослобођења свеколиког Српства и да се нећу више овамо враћати. Када сам са Суповца гледао бела минарета нишких џамија; кад ми се Сува Планина појављивала у^пуној величанствености својој; кад сам се дивио Студеници, том дивном споменику негдашње величине српске, или кад ми са врха Копаоника блуђаше поглед по блиској Старој Србији и заустављаше се на високим врховима Шар-Планине, Комова и Дурмитора, — тада се још јаче распламтила у мојим грудима жеља да се поврати наша стара царевина, да се уједине све српске земље, да Србину туђин више не заповеда. И тада ми се чињаше да је куцнуо час да зба1 Потоњим генералом и краљевским намесником. 2 Потоњи пуковник и командант дивизије у другом српско-турском рату.