Delo

УСПОМЕНЕ НА БОМЕАРДОВАЊА БЕОГРАДА 375 цим са себе прашину >11л<олску и да са осталим друговима мојим порадим на високом националном задагку српског ослобођења и уједињења. Али се околности брзо искренуше и српске ствари узеше други вид. Цариградска конференција сврши свој посао доневши закључак, који не беше за нас врло повољан. Беше напрегнуто очекивање хоће ли српско правитељство примити решење конференције. Књаз, по савету својих министара, реши се да га прими. Прокламација његова рече да наше жеље нису испуњене, али да се за сада овим задовољавамо. Барикаде се београдске порушише и редовно стање се поврати. Све жеље моје и мојих берлинских другова претворише се у прах, и ја се вратих у Берлин да наставим своје штудије. Берлин, 17 децембра 1862. За последњи месец дана много се по новинама писало о транспорту оружја, које из Русије долажаше у Србију преко Влашке. Консули енглески и аустријски у Букурешту протестоваху против тога; њима се придружи и француски, захтевајући од књаза Кузе да то оружје узапти. Али књаз Куза не хте се обазирати на те консулске протестације, као ни на протестацију Портину, него пропусти наше оружје кроз своју земљу. Оно је, како ми из Београда јављају, већ стигло на границу Влашку спрам Србије и до сада је јамачно већ пренесено на нашу обалу. Кажу да га има 40.000 пушака. Србија се дакле за сваки случај оружа. Књаз Михаило изјавио је да је то оружје намењено само за нашу народну војску, дакле за чисто унутрашњу потребу нашу. Али мени се чини да се др>го нешто иза тога крије. Берлин, 25 децембра 1862. Политичко небо над Србијом наново се облачи, и муње, које се покадшто по њему вину, буде поново у моме срцу наду да ће се идуће године испунити оно, чему се ове године узалуд надало. Да ли ће књаз Михаило и његово правитељство сада настати да поправе своју погрешку и да испуне своју дужност? Летос се изговараху да Србија није спремна за рат и да нема довољно оружја. Али ето смо већ до сада добили први транспорт оружја, а други се очекују. Онај изговор не може дакле више да важи. Да ли доиста набављају оружје зато што мисле да отпочну велико дело српског ослобођења?