Delo

МАЦИНИ 0 СЛОВЕНИМА 383 ворник као бура, ватрен као апостол, вешт као лопов, довитљив као комендијаш, неуморан као љубавник, а који се зове Ђузепе Мацини"... II Пре него што будемо прешли на излагање гледишта које је Мацини имао према Словенима у опште, а Србима наносе, истичући место које они заузимају, кулгуру коју имају и својства која их карактеришу, па, према томе, и изводећи улогу коју ће они неминовно играти у будућим светским догађајима, који опредељују еволуцију проблема међународне политике, потребно нам је најкраће изнети како он замишља ову полигику, коју базира на извесним моралним нормама узајамних одношаја појединаца и њихових група. Саобразно својој спиритуалистичкој теологији, делајући на основу принципа Бога и народа (Dio е Popolo!), критикујући тадању спољну политику талијанске монархије, он истовремено формулише и своју. Своје становиште у односу на међународну политику је изнео у дужем чланку, који је изишао у часопису La Roma del Popolo у 4. . 5. и 6. броју 1871 год. Узајамни одношаји нација су регулисани моралним законима. Као у трговачком и економном животу, тако и развитак једне нације зависи од кредита који она ужива код околних суседа. Само велика и сопствена вредност и велике идеје чине народе великим. А ове су идеје само у онолико велике, у колико оне превазилазе границе делокруга из кога су потекле. Један народ је велики само под условом да изврши у свету једну велику мисију, исто онако као што се важност и вредност индивидуа мере оним што оне изврше за друштво у коме живе. Унутрашње уређење представља суму срестава и сила скупљених и сређених за испуњење спољних циљева. Као што тек циркулација и промет дају стварну вредност продукцији, која се само одашиљањем обнавља, тако исто само међународни живот даје вредност и покрет унутрашњем животу једног народа. „Национални живот је инструменат, Га међународни циљ и сврха“ (стр. 26). Још од Дантеа сва спиритуалистичка философија учи да свако биће, индивидуално или колективно, је нераздвојно од припадајућег му животног циља или функције коју има да испуни. Неоспорна егзистенција овог циља заснива сталну дужност за његово испуњење. Удружење је срество за његово