Delo

400 Д Е Л О не садржи десети степен у себи, него је само у низу степена двадесети. Степен по својој природи претпоставља друге степене ван себе, али као нешто што није он сам; или, друкчије, однос међу разним степенима јесте однос негативног искључивања, исти однос као и између једног и многог. Једно је биће за себе и тиме што је за себе оно искључује друго, негативно се односи на њега. Овим претпостављањем ранијих и доцнијих степена од себе сваки степен као континуирана количина иде у бесконачност и навише и наниже. Ова се бесконачност јавља и код броја и код екстензивне количине, она је особина квантума у опште. Један квантум мора ставити нови квантум, овај опет нови, тако да постаје један бесконачан низ, који се ни наниже ни навише не може ограничити. На тај начин постаје трећа одредба квантума, бесконачни квантум. Али на категорији бесконачног квантума не може се остати, као бесконачни низ бесконачни квантум је рђава бесконачност, садржи у себи противречност бесконачног прогреса и мора се према томе негирати. Бесконачни квантум може себе зауставити у бесконачном прогресу своме само ако стави ван себе који други квантум, који неће више бити дат у истом низу, друкчије речено, ако квантум пређе у к вантитативни однос. Извођење квантитативног односа из бескрајног низа омогућује прави појам бесконачнога у вишој математици и преставља по Хегелу кључ за разумевање диференцијалног рачуна. Пример квантитативног односа имамо у разломку у, где 7 за себе представља квантум, који се може смањивати и увећавати, а то исто важи и за 2. Али однос између 2 и 7 тако је одређен, да се квантитет његов не може више да мења, тај је однос фиксирани квантум. Овде имамо већ квалитативан однос између два квантума, и то је прелаз из квантитета у квалитет. Квантуми квантитативног односа могу само у толико да се мењају, у колико се тиме не ј, с тога је квантитативни однос већ мења сам однос , _ , , V 7 14 квалитативне природе. Сваки овакав однос можемо преставити 2 једном бесконачном сумом ( тако “ =2:7 = 0, 285 10 -f- j -f- -f . - . j која као таква преставља рђаву бесконачност. Међутим смисао је рђаве бесконачности, да се приближава једној правој бесконачности као граници, и као што се у нашем