Delo

X Е Г Е Л 401 примеру бесконачни низ бројева приближава једном одређеном односу, тако рђава бесконачност по појму своме ставља квантитативни однос као своју негативну границу. По Хегелу постоји тројак квантитативни однос: 1. дирекПо Хегелу овај последњи однос је чисто квалитативан, и у вези са овим тврђењем Хегел излаже на више од 100 страна велике Логике своје схватање Више Математике, у првом реду диференцијалног рачуна. По њему функције, с којима има посла диференцијални рачун, не јављају се у једначинама првог већ виших степена, количине, којима се бави диференцијални рачун, стоје у потенцном односу (тако по Хегелу једначина праве линије у = ах не спада у вишу Математику) и диференцирање једне једначине (изналажење диференцијалног квоцијента) састоји се по њему у смањивању њеног степена. У диференцијалном квоцијенту количине dy и dx по Хегелу имају да се сматрају као ишчезле, али тиме није ишчезао и сам њихов однос. Друкчије речено, dy и dx су нуле ван односа у томе односу пак оне су квалитативни моменти, јер је гранична крајна вредност, коју преdy • ставља Један чисто квалитативни однос квантитета. Са квантитативним односом прешли смо из квантитета у квалитет. Прелаз из самосталног бића у квантитет био је прелаз од квалитета у квантитет; овде је међутим прелаз обрнут. Тај двоструки прелаз може се по Хегелу само тако схватити, ако се иде једној трећој категорији, која преставља јединство квалитета и квантитета. Ту синтезу њихову назива Хегел мером (Maass), и то је трећа међу категоријама бића. Мером назива Хегел ово јединство квалитета и квантитета зато, што је мера квантитет којим је одређен један квалитет, или од кога зависи један квалитет. Категорија мере има три специјалне категорије: 1. специфични квантитет, 2. реална мера, 3. постанак суштине. Специфични квантитет је квантитет који има један одређен квалитет. Квантитет као такав нема квалитета, равнодушан је према њему, док специфични квантитет није више равнодушан Дело, књ. 64. 26 тни 2. индиректни однос (а. b) и 3. потен-