Delo

X Е I' Е Л 405 На категорији идентитета не можесе остати. Тиме штојеидентитет негација негације, он је различан од разлике, и према томе већ садржи разлику у себи. Категорија разлике има три специјалне категорије: 1. апсолутна разлика (der absolute Unterschied), 2. различност (Verschidenheit) и 3. суп ротност (Gegensatz). Прво се јавља разлика као проста одредба, која није идентитет. Затим се јавља разлика као равнодушна различност идентитета и просте разлике, који су постали сасвим самостални. На послетку та се равнодушност уништава, идентитет и разлика претварају се у позитивно и негативно, који се као супротни чланови узајамно условљавају, другим речима различност се претвара у супротност. Као што категорији идентитета одговара став идентитета, тако категорији различности одговара став различности („све су ствари различне"), који је Лајбниц формулисао у форми става идентитета неразличнога („нема две ствари, које би биле једнаке“). Хегел признаје истинитост овог последњег става, али тврди да се он да оправдати само на терену Логике ума. Ставу искључења трећег пак, који одговара категорији супротности, одриче Хегел као и ставу идентитета сваку вредност. КатегориЈа разлике у форми категорије супротности прелази по Хегелу у категорију противречности. Идентитет само је тиме идентитет, што се разликује од разлике, и разлика само тиме разлика што није идентитет: према томе, вели Хегел, индетитет је у исто доба и разлика, и разлика је у исто доба и идентитет, идентитет и разлика дакле једно су, њихова разлика претвара се у противречност. Обично се тврди, вели Хегел, да је противречност немогуће замислити, међутим баш напротив противречност се даје замислити, јер кад се не би могла замислити противречност не би било никаквог прогреса у мишљењу, нити би било живота и кретања. И чулно кретање је његова непосредна манифестација: нешто се креће само на тај начин, што је у истом моменту и на месту са којег и на месту на које се креће. На супрот ставу противречности може се с тога поставити став: „све су ствари по себи противречне“, став у коме је изражено унутрашње биће ствари. Али на противречности као категорији не може се остати. Као и свака друга категорија, која преставља неразрешену противречност, и категорија противречности мора прећи у једну