Delo

406 Д Е Л О нову категорију, која преставља разрешену проти јречност. Та је категорија разлог; у разлогу позитивно и негативно одвајају се поново (они су у супротности већ били самостални), они узајамно стављају једно друго, они се узајмно условљавају, једно је разлог другог. Специјалне категорије разлога су: 1. апсолутни разлог (der absolute Grund), 2. одређени разлог (der bestimmte Grund), 3. услов (Bedingung). У апсолутном разлогу јавља се суштина као општа подлога; у одређеном разлогу разлог постаје разлогом једног одређеног садржаја; у услову разлог постаје и сам условљен другим разлогом. Сваку од ових категорија дели Хегел даље на три категорије, међу којима свака од подкатегорија апсолутног разлога (1. форма и суштина, 2. форма и материја, 3. форма и садржина) има по два члана. Категорији разлога одговара став довољног разлога: све има свој дово’љни разлог. По Хегелу тим се ставом хоће да рече, да се оно што постоји има да сматра не као нешто непосредно дато, већ као нешто што је стављено. У Историји филозофије категорији разлога одговара софистичка филозофија, јер је биће софистике у тражењу разлога за и против СЕакој ствари. Али ни на категорији разлога не може се остати. Кад су сви услови једне ствари испуњени, онда се ствар јавља, друкчије речено разлика између услова и условљенога уништава се, услови прелазе у условљено. На тај начин разлог води нужним начином сам својој негацији, и категорија егзистенције преставља резултат те негације. Негацијом разлога негирана је цела област категорије рефлексије у себи, том је негацијом васпостављена у новој форми категорија бића која је била њоме негирана, и та нова форма бића, то је безусловно егзистирање. Категорија егзистенције или ствари је прва међу категоријама појаве, чије су друге две специјалне категорије појава и суштински однос. Прва од три специјалне категорије, у које Хегел дели даље категорију егзистенције, је категорија ства ри и њених особина: оно што егзистира јавља се као подлога квалитета, који егзистирају као одредбе те подлоге. У појави подлога се одваја од својих одредаба и настаје супротност ствари по себиињене појаве. У суштинском односу та супротност ишчезава, између супстратума и појаве јавља се узајаман однос. Специјалне категорије суштинског односа имају нарочитог значаја и