Delo

X Е Г Е Л 407 с тога ћемо их овде навести. То су: 1. категорија целине и делова, 2. снаге и манифестације и 3. унутрашњег и спољашњег. У суштинском односу подлога се јавља најпре као целина, а одредбе као њени делови, затим настаје тешњи однос међу њима тиме што подлога постаје снага, а одредбе њена манифестација, на послетку разлика између њих постаје само разлика унутрашњег и спољашњег. Негацијом ове последње разлике негира се и сама разлика између подлоге и појаве, подлога улази потпуно у појаву и суштина постаје стварношћу. Специјалне категорије стварности ове су: 1. апсолутно (das Absolute), 2. стварност (Wirklichkeit), 3. апсолутни однос (das absolute Verhaltniss). Апсолутно преставља потпуно јединство унутрашњега и спољашњега, или и подлогу која се повукла у себе. У стварном апсолутно постаје идентично са формом у којој се манифестира. Специјалне категорије стварности овесу: 1. случајност (Zufalligkeit) или формална стварност, могућност и нужност, 2. релативна нужност (relative Notwendigkeit) или реална стварност, могућност и нужност и 3. апсолутна нужност (absolute Notwendikeit). Стварност је случајна у колико је просто стављена; она је релативно нужна ако је условљена; она је апсолутно нужна ако је безусловна (одн. условљена собом). На послетку у апсолутном односу јавља се стварност као јединство апсолутнога и његове форме, или као однос апсолутнога г.рема себи самом. Специјалне категорије апсолутнвг односа, које у исто доба чине прелаз од суштине ка појму, ове су: 1. однос супстанцијалитета (das Verhaltniss der Substantialitat), 2. однос каузалитета (das Causalitatsverhaltniss) и 3. узајмно утицање (die Wechselwirkung). Апсолутни однос најпре се јавља као однос супстанције и њених акциденција. У акциденцијама супстанција се манифестира као моћ, која акциденције ставља и уништава. У Историји филозофије Спинозин систем заступа појам супстанције. Појам супстанције је противречан, јер она оно, у чему се сам садржај њен састоји (акциденције), уништава. Та ће противречност ишчезнути, кад се супстанција схвати као моћ која производи акциденције ван себе : у том случају супстанција постаје узрок, а акциденције њен ефект, однос супстанцијалитета претвара се у однос каузалитета. Пошто је пак сваки узрок проузрокован другим узроком ван њега и сваки ефект узрок из