Delo

МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИКА И СРПСКО ПИТАЊЕ (ОД 1875 ДО 1908) — НАСТАВАК Пошто је тако пет континенталних сила подељено у два политичка табора, стално један према другом, нарушавање мира у Европи постало је и сувише опасно. Сад нико у Европи није могао ни помишљати, да може на своју руку а на штету какве друге силе почињати каква политичка предузећа. Ово је упућивало силе на узајамна попуштања и склапање посебних политичких споразума на које се, поред савеза, и ослања политика мира у Европи. Ови посебни споразуми знатно су изменили односе сила. Царица мора, Енглеска није била ушла ни у једну ни у другу континенталну савезничку групу. Њена „сјајна усамљеност“ ипак није могла дуго трајати. Уједињена Немачка корачала је гигантским корацима на путу остварења пангерманског империјализма. Према стању у години 1870 овако је сумиран њен успех: од 40 милиона становништво се попело 1907 г. на 61 милион; за исто време број километара железнице попео се од 20.000 на 58.000; трговачки обрт, извоз и увоз, попео се од 6 милијарда за 1878 г. на 15 милијарда за годину 1906; њена флота ове, 1912 године има да достигне страшну силу од 80 оклопница и крстарица у оклопу, без ранијих 25 резервних бродова; само њена хамбуршка трговачка флота превазилази по тонажи целокупну француску флоту; њена индустрија достигла је колосалне размере.1 Уз ово све иде и њена силна армија, „немачки наоружани народ“. Пролазећи свет „с мачем у једној 1 Andre Tardieu, La France et les alliances, p. 56—57.