Delo

410 Д Е Л О руци а с мотиком и мистријом у другој", по речима Било-а, Немачка тражи „своје место у свету“. То је место на мору. „Наша је будућност на мору“, рекао је једном приликом немачки цар. Јасно је, дакле, да се тиме доводи у питање енглеска трговина1 и енглеска превласт на мору и у међународној политици уопште, што се не слаже с енглеским империјализмом. Енглески империјализам укратко гласи овако: Енглеска је „дужна да буде прва међу народима и да предводи човечанство или да се одрекне не само својих поседа, него чак и своје независности“.2 А за овако велики задатак „сјајна усамљеност" није била никаква гаранција од опасности пангерманског империјализма и Енглеска је ступила у споразум с Француском. Енглеско-француски споразум закључен је 8. априла (н. с.) 1904 године. Овим су споразумом решена два најтежа енглеско-француска питања: питање о Египту и питање о Мароку. Остављајући једна другој одрешене руке у овим питањима, Енглеској у Египту а Француској у Мароку, обе стране обавезале су се, да дипломатски једна другу потпомажу у извршењу задатка споразума. Овај споразум свом својом тежином падао је на главу Немачке и показивао нову тежњу у међународној политици: напуштање континенталнога одупирања Енглеској и склапање с њом споразума за одупирање немачкоме империјализму, који је постао био опасан за све народе у Европи. У ово доба изгледало је невероватно и готово немогуће да се може савладати традиционална мржња између Русије и Енглеске. „Горди Албион“ горе је онда парао уши Русу него што реч „Аустрија" пара ухо Србиново. Ваљда је у политици све могућно због тога што политичари не воде своју већ народну бригу, која мало код којега политичара задире у лично ја. Карактеристична је ствар да је идеја енглеско-руског споразума сазрела за време рата између Јапана и Русије. Енглеској није ишло у рачун да се сувише оснажи Јапан на Далеком Истоку и ако је с њим везана била савезом од 1902 године. Осим тога, у суштини, није било тешко разграничити интересе Русије и Енглеске на Истоку, а за превласт Енглеске на мору Русија није и не може бити сметња, као што Енглеска нема никаквога разлога да зазире од континенталне моћи Русијине. Споразумом енглеско-француским спремљен је био пут за руско-енглески споразум и он је постигнут 1 Фраза Чемберленова „Einpire is Commerce". 2 Victor Berard, L’ Angleterre et Г imperialisme, p. 71.