Delo

МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИКА И СРПСКО ПИТАЊЕ1 (ОД 1875 ДО 1908 Г.) 1 ОПШТА КАРАКТЕРИСТПКА МЕЂУНАРОДНЕ ПОЛИТИКЕ. 2. БИЗМАРК И РУСКОАУСТРИСКО ЗБЛИЖЕЊЕ. СПОРАЗУМ У РАЈХШТАТУ ОД 1876 И ПЕШТАНСКА КОНВЕНЦИЈА ОД 1877. БЕРЛИНСКИ УГОВОР И РУСКА ТАЈНА ДЕКЛАРАЦИЈА ОД 1878 ТРОЈНИ САВЕЗ. ДВОЈНИ САВЕЗ. СЕПАРАТНИ СПОРАЗУМИ. ТРОЈНИ СПОРАЗУМ. 3. МИТРОВИЧКА ЖЕЛЕЗНИЦА И СИЛЕ. 4. АНЕКСИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И СИЛЕ. Односи између држава и народа у разна времена били су разни. Ф. Мартенс групише ове односе у три периода. У први период он убраја стару и средовечну историју до Вестфалскога Конгреса-Мира (1648 године). У овом дугом периоду, вели он, немамеђународне заједнице и усвету господари физичка сила. У другом периоду од Вестфалског Мира до Бечкога Конгреса (1815 године) одвојеност народа и превласт физичке моћи уступају место идеји политичке равнотеже. У трећем периоду, од Бечкога Конгреса до данас, проглашује се и примењује као основно начело — начело народности. „Ни идеја изолованости, вели он, ни идеја покоравања физичкој сили, ни идеја политичке равнотеже, ни, напослетку, начело народности не може бити признано као начело којим се треба руководити за правилно уређење међународнога живота.“ За ово је потребно друго начело, друга идеја, а та је идеја идеја права.'2 Ми не делимо мишљење свога већ покојнога професора Мартенса, који је на сва међународна питања гледао кроз наочаре 1 Ово је један одељак из књиге „Српско Питање“ коју спремамо за штампу. Он даје слику у каквим се спољашњим приликама развијало наше народно питање од 1875 до 1908 године. Писац. 2 Современное Международное Право цивилизованнихљ народовљ Ф. Мартенса, изд. IV, т. I, с. 30.