Delo

38 Д Е Л О мећусобних односа великих европских народа, односно великих; сила. Остављајући на страну идеју права као нежни идеал за међународне односе, треба знати да великим уједињеним народима у наше доба не остаје ништа друго у међународној политици до заштита својих националних права и интереса. Али ово не значи признавање начела народности. Јер ово начело остварује се и одржава само помоћу физичке силе. По праву јачега добила је и држи Немачка Алсас и Лорен, Енглеска Трансвал и Оранж, Аустро-Угарска Босну и Херцеговину и т. д. Велике силе суревњиво пазе да се не наруши начело политичке равнотеже. За протекторатом Марока долази „анексија“ Триполиса. О начелу народности не воде рачуна силе кад су у питању мали народи. Према бројно и културно слабијим народима великесиле употребљавају не само све начине новога експлоатисања народне снаге и његових природних и културних богастава већ и грубу силу. Изопачени патриотизам код сувремених политичара великих држава испољава се у политици империјализма. Надмоћност великих народа свуда, у свему и над свима то је основно начело међународних односа у наше доба. На основу права јачега, које се огледа у политици империјализма, шест великих држава — Енглеска, Француска, Русија, Немачка, Аустро-Угарска и Италија — приграбиле су међународну власт у своје руке. Оне су нека врста законодавног међународног органа, познатога у политичком жаргону под именом Европскога Концерта. Овај чудновати међународни „правнк" орган нема у себи ничега правнога и сви његови досадашњи међународни закони, изражени у међународним уговорима, грубо негирају идеју права. „Правно" је и Турска члан овога чудноватога међународнога суда и законодавца, али се она тамо јавља само као парничар који стално губи. Признање анексије Босне и Херцеговине показало је, да одредбе међународних уговора које су ишле на то да ограниче самовољу појединих сила, према Европском Концерту немају законске моћи. Интереси и права малих бројно и слабих културно народа улазе у међународне кодексе само у толико, у колико ови интереси и ова права одговарају интересима које од великих сила, и у колико је дотична сила у стању да их заштити. С погледом на солидарност својих инте. реса и империјалистичких прохтева саме су силе подељене за сада на две групе: на Тројни Савез и Тројни Споразум.