Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 465 већ се без икаквог спекулисања испитују појави слободе у модерном друштву, с тежњом да се чисто практички, на основу датог материјала и постојећих односа реши ово велико друштвено гштање. Али и ако је емпиричар, Мил је ипак у самом почетку ове студије напустио то гледиште, па је истакао једну поставку, чију би истинитост тек требало утврдити. То је поставка : да се човек рађа слободан. Ова се поставка ничим не образложава, нити се објашњује, шта се њом управо мисли, па је остављено свакоме да је тумачи како хоће. Изгледа да тиме Мил хоће да каже, да је слобода у човеку урођена, а то је једна поставка а priori, чију начелну оправданост сам Мил тако енергично обара. Остављајући на страну ову неконзеквентност, да истакнемо да Мил као емпириста схвата слободу сасвим формалистички. По њему човек је у друштву слободан и треба да је слободан, јер је од природе одређен да живи као слободан створ. Друштвена власт. власт целине може да ограничи ту слободу, да се умеша у радње иојединца само у случају самоодбране, т. ј. кад се има спречити штета, коју би други неки члан заједнице могао претрпети од слободног кретања нечијег. Никакав други разлог, никакав други, ма како оправдани мотив не сме бити меродаван за акцију друштвене власти. Човек је слободан и сам треба да се опредељује у свом кретању. Највиднији израз добива та слобода у неспреченој радњи унутарње свести, у слободи мишљења у најширем смислу. Са овим стоји у вези и слобода изјављивања својих мисли, ма да су овде већ могући сукоби са слободом осталих чланова, услед чега се и могућност ограничења појављује као оправдана. Даље долази слобода живети по својој вољи као и слобода удруживати се. Сви ти облици слободе своде се на један општи принцип: да сваки сам себи ствара живот и упућује га одређеним правцем, да нико не сме појединцима у томе сметати све док не би наступио случај, да се слободним кретањем једнога вређа слобода другога, када је допуштена интервенција целине. У II одељку Мил испитује специјално слободу мишљења и вредност њену. Ту он истиче нарочито потребу те слободе у науци и религији, јер само путем неспреченог изјављивања свачијих мисли долази се, макар и после лутања, до истине и напретка. По духовно благостање човека је неопходна нужност, да постоји слобода стварати своје мишљење и моћи га изјављивати. Четири разлога наводи Мил у прилог овог тврђења да би сузбио Дело, књ. 64. 30