Delo

Б Е Л Е Ш К Е КЊИЖЕВНОСТ. Dr. Јован Скерлић, Исторпја нове српске књижевности (Београд 1912. Цена 3.50 дин ). — У укусном издању књижаре Цвијановићеве објављена је ова књига вредног и даровитог професора Универзитста г. Скерлића, за коју се може слободно рећи да преставља дело од високе научне вредности. На пространој исторпској основи а у вези са свима културнпм приликама поједнних периода, дело је, и ако концизно израђено, iерна слика духовне еволуције српског нацода Постараћемо се да другом приликом опширнијп приказ донесемо, а за сад најтоплије препоручујемо ову књигу својим читаоиима. Антологија новнје српске лирике. — Ова књига, коју је прошле године штампала латиницом Матица Хрватска, изишла је сада у издању књижаре С. Б. Цвијановића. Састављена од г. Богдана Поповића, редовног професора београдског Универзитета, она заслужуједа се о њој опширније проговори. Г. Поповић нам у њој износи своја „чисто естетичка" мгрила и многа друга занимљива начела, к<'ја се не могу примити без озбиљне дискусије. Ми је овом приликом приказујемо својим читаоцима као интересантну новину, а ускоро ћсмо се потрудити да се што темељније забавимо свнма њеним детаљима. Издање је ванредно укусно. Цсна 3 динара. М и л е н к о М. В у к и ћ е в и ћ: Карађорђе. — Г. Мнленко Вукићевић ноодавно се бави нрикупљањем грађе и проучавањем историје нрвога устанка. Он је досад успео да да две књиге о првом устанку, давши им каб натпис име најзнатније личности тога доба. Прву јс књигу издао још 19ј7 год., а друга је изишла из штампе пре две-три недељс. У првој књизи, као што је читаоцима познаго, описао је г. Вукнћевић живот Карађорђев до почетка устаика, давши уз то опширан нреглед тадашњег стања у турској царевишГ Овом другом књигом започиње г. Вукићевић историју самога устанка, описавши у њој догађаје од 1804 до 1807 године. Познато је онима, који су се бавили проучавањем историје првога устанка, да је врло тешко писати опширну а тачну исторнју првих година устанка, због тога што немамо о тим догађајима поузданих н исцрпних домаћих извора. Оно што о томе и.мамо од нашпх гшсаца, (прота Матеја Ненадовић, Вук Карацић, С. Милутиновић и неколицина других) није потпуно исцрпно и тачно, јер су ови писци писали много позније, по сећању. Историк мора бити веома обазрив при употреби тих пода-