Delo

Б У Е Н А 31 Затим се обратише рабину Сасону, да анатемише јеретике. Али овај иц подвикну: ♦— Ви.нисте позвани да цените, има ли у овој општини је ретиба, већ ја! Није вам доста што сте скоро сви убоги ђаволи, махом -сопственом кривицом, него сте још и грешници, јер ни пред највеће годишње празнике не гледате да спасете и очистите своје дгуше, већ бљујете отровни јед на друге. Није довољно вршити дословно верске заповеди и цепидлачити сваку реч, већ треба разумети њихов прави смисао, а тај је у свима прописима један исти: милосрђе и љубав. Ко нема у срцу љубави према другима, нема ни Бога! И грешник који лута тражећи сам истину и Бога, угодан је Богу; јер једно сопствено искуство и стечено убеђење, вреди више, но све знање напабирчено из целе једне књижнице. Раби заста мало, и погледа поново људе, што стајаху пред њим. Он није марио за ту врсту људи што од силног набљудавања прописа и обичаја верских учитеља, не виде величанство Божијих дела и не уздижу се до праве замисли о ББему. Али је мудри раби знао и то: да је управо та врста људи за очување вере оно, што је гној земљи, те окрену блажим гласом: — Ја ценим вашу непопустљивост од старих обичаја, али се не слажем с вама, да треба одмах бацити анатему на људе, на пример зато, што се служе бријачем, а не маказама да секу браду. Може неко огрешити се о многе сличне прописе, и бити при том постојан у вери својих отаца и подносити ње ради: ругање, гоњење и муке свакојаке. Многи, које ви оптужујете као јеретике, путују по својим пословима непрекидно у стране земље, долазе непрекидно у додир са људима разних вера, и бивају често досађивани, што неће да мењају веру. Колико вреди пред Богом тако постојанство показује нам овај истински догађај: (Свршиће се) Хајим С. Давичо.